Најновије актуелности

24. 7. 2024.

Отворена изложба „Од Главне контроле до Државне ревизорске институције 1844 – 2024“

У холу Дома Народне скупштине Републике Србије синоћ је свечано отворена изложба „Од Главне контроле до Државне ревизорске институције 1844–2024“ чиме је почело тродневно обележавање 180 година од оснивања Државне ревизорске институције Републике Србије. Пригодна изложба приказује уставна и законска решења, место, улогу, рад, људе и значај Главне контроле и  Државне ревизорске институције, у прошлости и садашњости.

8. 7. 2024.

Реаговање ДРИ на текст који је објављен на порталу autonomija.info под називом „Најмање 600.000 људи у апсолутном сиромаштву“

Државна ревизорска институција реагује на текст који је објављен на порталу autonomija.info 6. јула 2024. године, под називом „Најмање 600.000 људи у апсолутном сиромаштву“, у коме су изнете нетачне тврдње.

3. 7. 2024.

Реаговање ДРИ на текст Радио Слободна Европа који је објављен под насловом „Донације за десничарске организације из Управе Србије за дијаспору коју је водио Арно Гујон“

Државна ревизорска институција реагује на текст који је објављен на порталу Радио Слободна Европа 1. јула 2024. године под називом „Донације за десничарске организације из Управе Србије за дијаспору коју је водио Арно Гујон“, у коме су изнете нетачне тврдње.

2. 7. 2024.

Новоизабрани народни посланици Републике Србије упознати са надлежностима ДРИ

Председник Државне ревизорске институције (ДРИ) др Душко Пејовић, на уводном семинару који је Народна скупштина, у сарадњи са Организацијом за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС) и  Вестминстерском фондацијом за демократију одржала 30. јуна и 1. јула у Шапцу, представио је народним посланицима актуелног сазива Народне скупштине Републике Србије, који први пут врше ту функцију, правни оквир и надлежности, организациону структуру, историју и развој ДРИ.

1. 7. 2024.

Представник ДРИ учествовао на ЕУРОСАИ конференцији за младе у Варшави

Јован Дабовић, самостални саветник у Сектору 5 учествовао је на 6. конференцији Европске организације врховних ревизорских институција (ЕУРОСАИ) за младе одржаној од 24. до 28. јуна у Варшави, Република Пољска.

Потребно унапредити информационе системе у правосуђу

Потребно унапредити информационе системе у правосуђу

Објављено: 6. 2. 2023.

Неопходно је да Mинистарство правде унапреди управљање, обезбеди виши ниво поузданости информационих система и омогући грађанима коришћење додатних електронских услуга – кључна је порука извештаја о ревизији сврсисходности пословања „Информациони системи у правосуђу“ који је објавила Државна ревизорска институција.

„У правосуђу у Републици Србији, у употреби је више од 20 информационих система, који се користе за вођење предмета, размену података, увид у податке“, рекао је др Душко Пејовић, председник ДРИ, на конференцији за медије.

Према речима др Пејовића, ревизијом су утврђени проблеми, као што су застарели рачунари и небезбедни оперативни системи, неравноправно коришћење електронских и папирних докумената.

„Спроводећи ову ИТ ревизију, утврдили смо и да  информациона безбедност није на неопходном нивоу јер није организационо и нормативно уређена, није обезбеђен континуитет пословања у ванредним околностима и у случају раскида сарадње са пружаоцима услуга, пружалац услуге има приступ продукционој бази, а обрада података о личности није уређена тако да су јасно разграничене улоге Министарства правде, судова и пружалаца услуга“, нагласио је др Пејовић. 

Др Пејовић је похвалио Министарство правде истичући да је увођењем правосудног информационог система остварило финансијске уштеде и повећало ефикасност у раду.

„Правосудни информациони систем је прави пример како дигитализација може довести до ефикаснијег рада и значајних уштеда“, истакао је др Пејовић и додао да је Министарство правде, од почетка примене информационог система, уштедело више од седам милијарди динара.

Државни ревизор Дејан Стоjиљковић нагласио је да је ревизијом утврђено да није обезбеђено стабилно финансирање информационих система у правосуђу због недостатка финансијских средстава, што за последицу има застареле рачунаре, застареле и небезбедне оперативне системе, као и недовољан број запослених на ИТ пословима.

„Министарство правде и судови нису успоставили управљање информационом безбедношћу информационих система у правосуђу на свеобухватан начин, јер нису усвојене и примењене мере заштите које обухватају управљање ИТ ризицима, организациону ИТ структуру и усвајање и примену одговарајућих правила и процедура у области информационе безбедности и управљање процесом континуитета пословања, што је неопходно како би била осигурана поузданост система“, рекао је Стојиљковић.

Како је објаснио, није успостављен ефективан механизам сарадње Министарства правде и судова са пружаоцима услуге, зато што нису усвојена и имплементирана правила и процедуре када је у питању ова област, пружаоци услуга имају приступ продукционим базама и процес обраде података о личности није уређен на начин прописан законом.

Државни ревизори дали су Министарству правде 12 препорука за уређење ове области.

Извештај о ревизији сврсисходности пословања "Информациони системи у правосуђу" доступан је овде.