Најновије актуелности

18. 11. 2024.

Недостаци у систему интерних контрола код субјеката ревизије

Горанка Јовановић, овлашћенa државнa ревизорка, одржала је презентацију „Најчешћи недостаци у систему интерних контрола код субјеката ревизије“, на међународном семинару који је од 12. до 15. новембра на Златибору организовало Међународно удружење овлашћених интерних ревизора у јавном сектору, под називом „Степен развоја финансијског управљања и контроле и интерне ревизије у Републици Србији и региону“.

12. 11. 2024.

Представници ДРИ учесници радионице о праксама извештавања ради повећања утицаја ВРИ

Врховни државни ревизор у Сектору број 3, Жељко Mотић, и виши саветник за контролу квалитета, Милош Мандушић, учествовали су на радионици о праксама извештавања ради повећања утицаја врховних ревизорских институција (ВРИ) са темом „Боље писање извештаја“, одржаној од 7. до 8. новембра у Љубљани.

5. 11. 2024.

Одбор за финансије дао једногласну сагласност на Предлог финансијског плана ДРИ за 2025. годину

Председник Државне ревизорске институције (ДРИ) и генерални државни ревизор, др Душко Пејовић, представио је данас на седници Одбора за финансије, републички буџет и контролу трошења јавних средстава Народне скупштине Предлог финансијског плана Државне ревизорске институције за 2025. годину и пројекцијама за 2026. и 2027. годину.

 

24. 10. 2024.

Важност и значај рада интерне ревизије са становишта надлежности ДРИ

Горанка Јовановић, овлашћена државна ревизорка, одржала је презентацију под насловом „Препоруке Државне ревизорске институције указују на важност и значај рада интерне ревизије“, на семинару који је 24. и 25. октобра у Београду организовало Удружење овлашћених интерних ревизора у јавном сектору.

18. 10. 2024.

Делегација ДРИ учествовала на састанку Контакт комитета председника ВРИ ЕУ

Делегација Државне ревизорске институције (ДРИ), на челу са председником и генералним државним ревизором, др Душком Пејовићем, учествовала је на конференцији  „Независност врховних ревизорских институција (ВРИ) земаља Европске уније (ЕУ)“ и годишњем састанку Контакт комитета председника ВРИ земаља чланица Европске уније“ одржаним 15–17. октобра у Пафосу, у организацији ВРИ Републике Кипар.

Представљен извештај о ревизији сврсисходности пословања „Ефикасност поступка издавања дозвола за изградњу и коришћење објеката“

Представљен извештај о ревизији сврсисходности пословања „Ефикасност поступка издавања дозвола за изградњу и коришћење објеката“

Објављено: 22. 1. 2024.

Ефикасније поступање надлежних органа приликом издавања дозвола за изградњу и коришћење објеката, као и примењивање казнене политике у случајевима прекорачења рокова, довешће до унапређења услова за градњу објеката у Републици Србији, речено је на данашњој конференцији за медије Државне ревизорске институције (ДРИ).

„Закон о планирању и изградњи ступио је на снагу 11. септембра 2009. године, са изменама које су спровођене током година. Највеће измене, које се могу окарактерисати као системске, десиле су се кроз измене и допуне Закона 2014. године. Тада  је у правни систем Републике Србије, по први пут уведен електронски систем за издавање грађевинских дозвола. Од почетка примене обједињене процедуре, тј. од 1. јануара 2016. године, број издатих грађевинских дозвола, инвестиционе вредности и број активних градилишта у сталном су тренду раста“, рекао је др Душко Пејовић, председник ДРИ и генерални државни ревизор.

Како је навео др Пејовић, у току спровођења ревизије дошло је до измена и допуна Закона, а као један од циљева постављено је даље унапређење електронског система за издавање дозвола за изградњу и коришћење објеката увођењем нових функционалности и побољшањем постојећих, као и повећање одговорности овлашћених лица у поступцима издавања аката за изградњу.

Такође, један од приоритетних циљева у Акционом плану за спровођење Програма Владе за период 2023–2026. године је унапређење услова за станоградњу, саобраћајну инфраструктуру и либерализацију саобраћајног режима, објаснио је др Пејовић. Резултат постављених циљева треба да буде и скраћивање процедуре и времена потребног за издавање грађевинске дозволе

„У поступку ревизије је утврђено да је, у периоду од 1. јануара 2021. до 30. јуна 2023. године, приликом издавања локацијских услова прекорачен прописан рок за доношење решења и то код укупно 164 надлежна органа за 62 одсто поднетих захтева, од укупно 70.519 “, истакао је др Пејовић.

По речима генералног државног ревизора, у истом периоду, приликом издавања грађевинских дозвола, у 25.520 предмета, а што је око 59 одсто од укупно поднетих захтева, надлежни органи су прекорачили прописани рок за издавање дозвола, док је код издавања употребних дозвола број прекорачења био још већи – око 67 одсто предмета није решено у законском року.

Ово су кључни разлози због којих је ДРИ одлучила да уврсти ову тему у Програм ревизије за 2023. годину.

„Циљ ревизије био је да испитамо ефикасност поступка издавања дозвола за изградњу и коришћење објеката, те да идентификујемо узроке непоступања у прописаним роковима и дамо препоруке за унапређење“, нагласио је др Пејовић.

Горан Мандић, државни ревизор и вођа тима који је спровео ову ревизију, нагласио је да Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре у ревидираном периоду није предузело све мере у циљу скраћења и поједностављења поступка у делу израде планских докумената.

Иако је Министарство успоставило стратешки и законодавни оквир, Нацрт Просторног плана Републике Србије за период од 2021. до 2035. године није поднет Влади на усвајање у ревидираном периоду, јер нису добијене све сагласности и мишљења надлежних органа и посебних организација. Такође, ово Министарство у ревидираном периоду није успоставило дигиталну платформу е-Простор, као ни Централни регистар планских докумената.

„Надлежни органи – субјекти ревизије нису у довољној мери ефикасно спроводили поступак обједињене процедуре, због чега је долазило до прекорачења прописаних рокова у решавању по захтевима за локацијске услове, грађевинске и употребне дозволе“, рекао је Мандић.

Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре није у довољној мери ефикасно спроводило поступак обједињене процедуре у решавању захтева за издавање дозвола за изградњу и коришћење објеката. То је имало  за последицу прекорачење рока у решавању по захтевима за локацијске услове у 65 одсто, за грађевинске дозволе у 85 одсто и за употребне дозволе у 87 одсто предмета у надлежности овог министарства.

Град Београд није ефикасно спроводио поступак обједињене процедуре у решавању захтева за издавање дозвола за изградњу и коришћење објеката, што има за последицу прекорачен рок у решавању по захтевима за локацијске услове у 81 одсто, за грађевинске дозволе у 92 одсто и за употребне дозволе у 97 одсто предмета.

Град Нови Сад није у довољној мери ефикасно спроводио поступак обједињене процедуре у решавању захтева за издавање дозвола за изградњу и коришћење објеката, што има за последицу прекорачен рок у решавању по захтевима за локацијске услове у 87 одсто, за грађевинске дозволе у 85 одсто и за употребне дозволе у 85 одсто предмета.

Како је објаснио Мандић, у поступку ревизије је утврђено да није вршен адекватан надзор над спровођењем поступака издавања дозвола. У случајевима прекорачења прописаних рокова, Агенција за привредне регистре, регистратор Централне евиденције обједињених процедура, као ни регистратори Министарства, Града Београда и Града Новог Сада, нису подносили захтеве за покретање прекршајних поступака.

Иако је регистратор централне евиденције обједињених процедура пратио поштовање рокова и тражио изјашњења од одговорних лица надлежних органа у случају прекорачења, надзор није резултирао подношењем захтева за покретање прекршајних поступака. Није вршен адекватан надзор од стране регистратора надлежних органа – субјеката ревизије, јер су контролни поступци кроз Централну евиденцију обједињених процедура (ЦЕОП) ретко спровођени, а нису подношене прекршајне пријаве против одговорних лица ималаца јавних овлашћења иако је било прекорачења прописаних рокова.

ДРИ је, према утврђеним налазима, извела закључке и субјектима ревизије дала одговарајуће препоруке и очекује да Влади буде поднет на усвајање Просторни план Републике Србије за период од 2021–2035. године, да буде успостављен е-Простор и Централни регистар планских докумената, као и да се у наредном периоду подносу захтеви за покретање прекршајних поступака против одговорних лица надлежних органа и ималаца јавних овлашћења у случајевима прекорачења рокова прописаних законом, у циљу убрзања поступка издавања дозвола за изградњу и коришћење објеката, како код субјеката ревизије, тако и код других надлежних органа.

Извештај о ревизији сврсисходности пословања „Ефикасност поступка издавања дозвола за изградњу и коришћење објеката“ доступан је овде.