cyr

Представљен Извештај о ревизији сврсисходности пословања „Ефикасност рада Комисије за ревизију код јавних предузећа чији је оснивач Република Србија“

У циљу ефикаснијег рада комисија за ревизију у јавним предузећима чији је оснивач Република Србија, потребно је уредити процес именовања и рада председника и чланова комисије за ревизију, извршити обуку из области корпоративног управљања и успоставити сарадњу комисије за ревизију са интерном ревизијом, речено је на данашњој конференцији за медије Државне ревизорске институције (ДРИ).

„Јавно предузеће чији је оснивач Република Србија (ЈПРС) има обавезу да формира Комисију за ревизију (КР). Анализом достављених одговора 20 ЈПРС у вези са успостављањем и радом КР, утврдили смо да од њих 19 која су формирала КР, осам или 42 одсто није донело Пословник о раду КР којим би ближе уредили начин рада“, рекао је др Душко Пејовић, председник ДРИ и генерални државни ревизор.

Како је рекао др Пејовић, мандат чланова КР код 53 одсто ЈПРС трајао је преко четири године, колико износи мандат чланова Надзорног одбора који именује КР.

„КР о питањима из надлежности одлучује на седницама. У периоду 2019–2022. године, 20 одсто КР није одржало ниједну седницу, 75 одсто одржало је три седнице годишње, а пет одсто је одржало више од три седнице, што указује на нередовност у раду КР“, истакао је др Пејовић и додао да обавезу да најмање једанпут годишње поднесе Надзорном одбору извештаје о свом раду није испунило 25 одсто КР.

КР су се углавном бавиле рачуноводственим политикама, док се политикама управљања ризицима нису бавиле.

Испитујући комуникацију и координацију КР са интерном ревизијом и Радном групом за финансијско управљање и контролу (ФУК), државни ревизори су утврдили да код 40 одсто ЈПРС она није успостављена, иако је Правилником о интерној ревизији уређено да је КР саветодавно тело за питања ФУК и интерне ревизије.

„У ревизијама финансијских извештаја шест ЈПРС које је ДРИ спровела у периоду 2019–2022. године, утврђене су неправилности у укупном износу од око 53 милијарде динара, од којих се око 33 милијарде динара односно 63 одсто односи на неправилности које су настале погрешном применом или непримењивањем Међународних рачуноводствених стандарда и одредби Закона о рачуноводству“, нагласио је др Пејовић.

Код 19 од 20 ЈПРС утврђени су проблеми и недостаци у успостављању и функционисању интерне финансијске контроле.

Ово су кључни разлози због којих је ДРИ одлучила да уврсти ову тему у Програм ревизије за 2023. годину.

„Циљ ревизије је био да утврдимо да ли комисије за ревизију именоване у изабраним јавним предузећима чији је оснивач РС, обављају своје надлежности на ефикасан начин и да ли остварују саветодавну улогу за питања ФУК и интерне ревизије“, рекао је др Пејовић.

Горанка Јовановић, овлашћени државни ревизор и вођа тима који је спровео ову ревизију, нагласила је да оснивање и начин рада комисија за ревизију ЈП за подземну експлоатацију угља (ПЕУ) Ресавица, ЈП Стара планина и ЈП Србијагас нису уређени на одговарајући начин зато што поступци предлагања и избора председника и чланова комисије нису у потпуности дефинисани и није утврђен мандат комисије. Исто тако, нису све комисије донеле пословник и планове рада, као и што нису редовно извештавале Надзорни одбор о свом раду, што се одразило на ефикасност  рада ових комисија.

„Рад комисија за ревизију ЈП ПЕУ Ресавица, ЈП Стара планина и ЈП Србијагас у највећем делу се односио на давање сагласности на садржину финансијских  и других извештаја, али без анализирања и давања препорука пре прослеђивања Надзорном одбору на усвајање, што указује на то да рад комисија за ревизију у периоду 2020–2022. године није био у потпуности ефикасан“, рекла је Јовановић.

Како је навела, у периоду 2020–2022. године, комисије за ревизију ЈП ПЕУ Ресавица, ЈП Стара планина и ЈП Србијагас нису оствариле саветодавну улогу за питања система ФУК и интерне ревизије. Једино је у ЈП Србијагас интерни ревизор препознао значај сарадње са Комисијом за ревизију и Надзорним одбором и то уредио својим актима о раду.

ДРИ је, према утврђеним налазима, извела закључке и субјектима ревизије дала одговарајуће препоруке и очекује да, након спроведене ревизије, у Комисију за ревизију буду именована лица која испуњавају услове из Закона о јавним предузећима,  да Влада Републике Србије донесе Програм за додатно стручно усавршавање у области корпоративног управљања, као и да Комисије за ревизију своје надлежности обављају ефикасније.

Извештај о ревизији сврсисходности пословања „Ефикасност рада Комисије за ревизију код јавних предузећа чији је оснивач Република Србија“, доступан је овде.

Поделите