cyr

Представљен извештај о ревизији сврсисходности пословања „Оперативно планирање у министарствима”

Изостанак извештавања о спровођењу средњорочног плана и нејасан увид у остварене учинке програма имају за последицу недовољну транспарентност у приказивању ефеката остварених кроз буџетску потрошњу, речено је на данашњој конференцији за медије Државне ревизорске институције (ДРИ).

„Иако је обавеза доношења средњорочних планова уведена почев од средњорочног плана за 2020. годину, према подацима Републичког секретаријата за јавне политике, средњорочни план су у 2020. и 2021. години донела три од укупно 18 министарстава, док је у 2022. години, десет од укупно 21 министарства донело наведени акт“, изјавио је др Душко Пејовић, председник ДРИ и генерални државни ревизор.

Како је навео др Пејовић, анализе спроведене у ДРИ показале су да су у 19 од 27 спроведених ревизија сврсисходности пословања, у периоду 2019–2021. године, уочени недостаци у вези са планирањем, који су често били један од узрока утврђених неправилности и несврсисходности пословања.

„Такође, ревизије завршног рачуна буџета Републике Србије, у периоду 2017–2022. године, показале су да постоје програмске/пројектне активности у оквиру којих није било извршења расхода и издатака“, објаснио је  и додао да су као разлози за реформу планског система у Републици Србији наведени: непостојање јасне везе између планирања јавних политика и израде и извршења буџета, потреба за вредновањем учинка на бази квантитативних циљева и одговарајућих показатеља учинка, као и потреба за бољим извештавањем о спровођењу докумената јавних политика.

„Циљ ове ревизије био је да се испита начин на који одабрана министарства врше средњорочно планирање и буџетирање, у циљу ефикасније реализације циљева пословања, као и начин на који Министарство финансија те податке користи у процедури припреме републичког буџета“, истакао је др Пејовић.

Сандра Стојчевски, државни ревизор и вођа тима, рекла је да су ревизијом била обухваћена три министарства: Министарство културе,  Министарство просвете и Министарство финансија. Даље је нагласила да средњорочно планирање још увек није у потпуности успостављено у Министарству просвете и Министарству културе, што може имати за последицу отежано планирање и праћење остваривања циљева јавних политика из њихових надлежности.

Министарство просвете није успоставило континуитет у доношењу средњорочног плана. Такође, поменуто министарство и Министарство културе у претходном периоду нису извештавали о спровођењу средњорочних планова.

„Делимична провера и анализа прикупљених података и нејасан увид у остварене резултате у претходном периоду, у буџетској процедури, могу довести до отежаног сагледавања потреба и планирања средстава неопходних за спровођење мера и активности из надлежности“, рекла је Стојчевски.

У Министарству просвете није успостављена свеобухватна провера и анализа података који се користе у буџетској процедури. Информације у извештајима о учинку програма Министарства просвете и Министарства културе не пружају јасан увид у резултате остварене кроз буџетску потрошњу.

По њеним речима, Савет за унапређење програмске структуре буџета није усвајао збирне извештаје о учинку програма, а  изостанком извештавања о остварености учинка на нивоу програмског буџета Републике Србије пропушта се прилика за постизање веће транспарентности у приказивању учинка јавне потрошње.

Према утврђеним налазима, ДРИ је извела закључке и субјектима ревизије – Министарству просвете, Министарству културе и Министарству финансија, дала одговарајуће препоруке.

У закључку, ДРИ очекује да ће спроведена ревизија сврсисходности пословања допринети унапређењу средњорочног и финансијског планирања у министарствима, у циљу повећања транспарентности и одговорности министарстава те да ће средствима која су им додељена спроводити јасно утврђен скуп мера и активности.           

Извештај о ревизији сврсисходности пословања „Оперативно планирање у министарствима” доступан је овде.                      

Поделите