Најновије актуелности

18. 11. 2024.

Недостаци у систему интерних контрола код субјеката ревизије

Горанка Јовановић, овлашћенa државнa ревизорка, одржала је презентацију „Најчешћи недостаци у систему интерних контрола код субјеката ревизије“, на међународном семинару који је од 12. до 15. новембра на Златибору организовало Међународно удружење овлашћених интерних ревизора у јавном сектору, под називом „Степен развоја финансијског управљања и контроле и интерне ревизије у Републици Србији и региону“.

12. 11. 2024.

Представници ДРИ учесници радионице о праксама извештавања ради повећања утицаја ВРИ

Врховни државни ревизор у Сектору број 3, Жељко Mотић, и виши саветник за контролу квалитета, Милош Мандушић, учествовали су на радионици о праксама извештавања ради повећања утицаја врховних ревизорских институција (ВРИ) са темом „Боље писање извештаја“, одржаној од 7. до 8. новембра у Љубљани.

5. 11. 2024.

Одбор за финансије дао једногласну сагласност на Предлог финансијског плана ДРИ за 2025. годину

Председник Државне ревизорске институције (ДРИ) и генерални државни ревизор, др Душко Пејовић, представио је данас на седници Одбора за финансије, републички буџет и контролу трошења јавних средстава Народне скупштине Предлог финансијског плана Државне ревизорске институције за 2025. годину и пројекцијама за 2026. и 2027. годину.

 

24. 10. 2024.

Важност и значај рада интерне ревизије са становишта надлежности ДРИ

Горанка Јовановић, овлашћена државна ревизорка, одржала је презентацију под насловом „Препоруке Државне ревизорске институције указују на важност и значај рада интерне ревизије“, на семинару који је 24. и 25. октобра у Београду организовало Удружење овлашћених интерних ревизора у јавном сектору.

18. 10. 2024.

Делегација ДРИ учествовала на састанку Контакт комитета председника ВРИ ЕУ

Делегација Државне ревизорске институције (ДРИ), на челу са председником и генералним државним ревизором, др Душком Пејовићем, учествовала је на конференцији  „Независност врховних ревизорских институција (ВРИ) земаља Европске уније (ЕУ)“ и годишњем састанку Контакт комитета председника ВРИ земаља чланица Европске уније“ одржаним 15–17. октобра у Пафосу, у организацији ВРИ Републике Кипар.

Представљен извештај о ревизији сврсисходности пословања „Спровођење Националног програма раног откривања карцинома дојке“

Представљен извештај о ревизији сврсисходности пословања „Спровођење Националног програма раног откривања карцинома дојке“

Објављено: 18. 1. 2024.

Oрганизованим скринингом карцинома дојке није обухваћено 75 одсто циљне популације жена због недостатка опреме и кадра, због пропуста у организацији посла, али и због прекида у раду проузрокованих пандемијом COVID-19, речено је на данашњој конференцији за медије Државне ревизорске институције (ДРИ).

 „Према подацима Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“, рак дојке је најчешћи малигни тумор и водећи узрок смрти од малигних болести код жена у Србији, а најчешће се открива у одмаклој фази болести“, изјавио је др Душко Пејовић, председник ДРИ  и генерални државни ревизор.

Како је навео др Пејовић, у Србији се дијагноза рака дојке годишње постави код приближно 4.400 жена, а вероватноћа је да ће једна од осам жена током свог живота оболети од ове болести.

„Стoпа мoртaлитeтa oд карцинома дojкe у вeликoj мeри зaвиси oд успeшнoсти спрoвoђeњa прeвeнтивних прoгрaмa. Зaхвaљуjући oргaнизoвaним прoгрaмимa превенције и рaнoг oткривaњa карцинома дojкe и блaгoврeмeнoj примeни одговарајућег лeчeњa, у вeћини рaзвиjeних зeмaљa у пoслeдњoj дeцeниjи бeлeжи сe знaчajaн пaд смртнoсти oд oвe бoлeсти“, рекао је др Пејовић.

Према неким медицинским истраживањима, мамографски скрининг редукује морталитет од рака дојке за 15 до 20 одсто.

Влада Републике Србије је у августу 2013. године донела Национални програм раног откривања карцинома дојке, који је сачинило Mинистaрствo здрaвљa уз пoмoћ стручних рaдних групa, увaжaвajући прeпoрукe Светске здравствене организације, aнaлизирajући скрининг прoгрaмe других зeмaљa и кoристeћи искуствa рaзличитих oпoртуних скрининг прoгрaм. Основни циљ спровођења овог програма је откривање рака дојке у раном стадијуму, смањење смртности, побољшање квалитета живота оболелих жена и смањење трошкова лечења од ове болести и компликација.

 „Статистички подаци су показали да масовном скринингу треба да се одазове више од 70 одсто жена да би се морталитет од рака дојке смањио за 30 одсто“, нагласио је др Пејовић. 

У периоду 2015–2016. године, 242.416 жена позвано је да учествује у организованом скринингу рака дојке, што је на годишњем нивоу трећина циљне популације која је требало да се обухвати скринингом. Тада је прегледан и највећи број жена, тј. 99.953 жене.

На територији Србије, у спровођењу организованог скрининга рака у периоду 2017–2022. године званично је укључено 35 здравствених установа. Организовани скрининг се не спроводи у ¾  јединица локалних самоуправа, с тим да су у одређеном броју јединица локалних самоуправа жене циљне популације биле снимане мобилним мамографом.

Ово су кључни разлози због којих је ДРИ одлучила да уврсти ову тему у Програм ревизије за 2023. годину.

 „Циљ ревизије је био да се испита да ли надлежне институције организују и спроводе Национални програм раног откривања карцинома дојке на начин који доприноси остваривању постављених циљева“, рекао је др Пејовић.

Наталија Паушић, државни ревизор и вођа тима који је спровео ревизију,  нагласила је да нису обезбеђени потребни капацитети за спровођење Националног програма раног откривања карцинома дојке који би омогућили обухват од 75 одсто циљне популације жена у Републици Србији.

„Организовани скрининг у посматраном периоду није се спроводио равномерно на територији Републике Србије, а домови здравља – субјекти ревизије, обухватили су на годишњем нивоу мамографским снимањем до десет одсто жена циљне популације“, објаснила је Паушић.

Она је нагласила да Батут сачињава извештај о спровођењу скрининга, али домови здравља и заводи и институти за јавно здравље не извештавају о свим показатељима спровођења програма, због немогућности праћења жена из скрининга у здравственим установама свих нивоа здравствене заштите, али и изостанка упутства зa припрeму извeштaja o спрoвoђeњу скринингa.

ДРИ је, према утврђеним налазима, извела закључке и  субјектима ревизије –  Министарству здравља,  Институту за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“, Дому здравља Нови Сад, Дому здравља „Др Милутин Ивковић“ Палилула, Дому здравља Крагујевац и Дому здравља Смедерево, дала одговарајуће препоруке.

ДРИ очекује да ће ефекат ревизије бити повећање броја жена циљне популације које ће бити обухваћене организованим скринингом. 

Извештај о ревизији сврсисходности пословања „Спровођење Националног програма раног откривања карцинома дојке“ доступан је овде.