Најновије актуелности

18. 11. 2024.

Недостаци у систему интерних контрола код субјеката ревизије

Горанка Јовановић, овлашћенa државнa ревизорка, одржала је презентацију „Најчешћи недостаци у систему интерних контрола код субјеката ревизије“, на међународном семинару који је од 12. до 15. новембра на Златибору организовало Међународно удружење овлашћених интерних ревизора у јавном сектору, под називом „Степен развоја финансијског управљања и контроле и интерне ревизије у Републици Србији и региону“.

12. 11. 2024.

Представници ДРИ учесници радионице о праксама извештавања ради повећања утицаја ВРИ

Врховни државни ревизор у Сектору број 3, Жељко Mотић, и виши саветник за контролу квалитета, Милош Мандушић, учествовали су на радионици о праксама извештавања ради повећања утицаја врховних ревизорских институција (ВРИ) са темом „Боље писање извештаја“, одржаној од 7. до 8. новембра у Љубљани.

5. 11. 2024.

Одбор за финансије дао једногласну сагласност на Предлог финансијског плана ДРИ за 2025. годину

Председник Државне ревизорске институције (ДРИ) и генерални државни ревизор, др Душко Пејовић, представио је данас на седници Одбора за финансије, републички буџет и контролу трошења јавних средстава Народне скупштине Предлог финансијског плана Државне ревизорске институције за 2025. годину и пројекцијама за 2026. и 2027. годину.

 

24. 10. 2024.

Важност и значај рада интерне ревизије са становишта надлежности ДРИ

Горанка Јовановић, овлашћена државна ревизорка, одржала је презентацију под насловом „Препоруке Државне ревизорске институције указују на важност и значај рада интерне ревизије“, на семинару који је 24. и 25. октобра у Београду организовало Удружење овлашћених интерних ревизора у јавном сектору.

18. 10. 2024.

Делегација ДРИ учествовала на састанку Контакт комитета председника ВРИ ЕУ

Делегација Државне ревизорске институције (ДРИ), на челу са председником и генералним државним ревизором, др Душком Пејовићем, учествовала је на конференцији  „Независност врховних ревизорских институција (ВРИ) земаља Европске уније (ЕУ)“ и годишњем састанку Контакт комитета председника ВРИ земаља чланица Европске уније“ одржаним 15–17. октобра у Пафосу, у организацији ВРИ Републике Кипар.

Представљен извештај о ревизији сврсисходности пословања „Управљање јавним склоништима у Републици Србији“

Представљен извештај о ревизији сврсисходности пословања „Управљање јавним склоништима у Републици Србији“

Објављено: 15. 1. 2024.

Потребно је унапредити систем управљања јавним склоништима, како би обезбедили њихову сигурност и функционалност и омогућили да она пруже предвиђени степен заштите становништва, речено је на данашњој конференцији за медије Државне ревизорске институције (ДРИ).

У Републици Србији има 1.442 јавна склоништа, укључујући и блоковска, укупне површине око 285 хиљада m2, којима управља ЈП „Склоништа“. Инспекцијски надзор над тим склоништима обавља Сектор за ванредне ситуације. Од укупног броја прегледаних јавних склоништа, око четири петине није било употребљиво или је било употребљиво уз одређене недостатке, речено је на данашњој конференцији за медије Државне ревизорске институције (ДРИ).

Oд 2019. до 2022. године, инспекцијским надзором 426 јавних склоништа, односно око 30 одсто јавних склоништа којима управља ЈП „Склоништа“, утврђено је да 11 јавних склоништа није употребљиво, 331 је употребљиво уз одређене недостатке, а 84 су била без недостатака, наводи ДРИ у Извештају о ревизији сврсисходности пословања „Управљање јавним склоништима у Републици Србији“. 

Како је истакнуто на конференцији, инспекција је изрекла више од 2.000 мера у вези са текућим и инвестиционим одржавањем јавних склоништа, од чега је ЈП „Склоништа“ реализовало око 450 мера.

Председник ДРИ и генерални државни ревизор, др Душко Пејовић, нагласио је да су ово кључни разлози због којих је ДРИ одлучила да уврсти ову тему у Програм ревизије за 2023. годину и да је циљ ревизије био да се утврди да ли постоји могућност за ефикасније управљање јавним склоништима у Републици Србији, како би она била сигурнија и функционалнија и како би у случају потребе могла пружити предвиђени степен заштите.

„Што се тиче делатности ЈП „Склоништа“, фокус је био на одржавању и техничкој контроли склоништа, јер у последњих десет година изградње скоро да није било, док су приходи од закупа, као и број издатих јавних склоништа у посматраном периоду у порасту, рекао је др Пејовић.

Ревизијом је утврђено да није омогућено ефикасно управљање јавним склоништима, јер ова област није уређена на одговарајући начин и недостају неопходни ресурси, истакао је др Пејовић.

„Нису у довољној мери обезбеђена финансијска средства неопходна за адекватно одржавање јавних склоништа, а недостају и одређени стручни кадрови“, рекао је Драгојле Полић, овлашћени државни ревизор и вођа тима који је спровео  ревизију. Одржавање и техничка контрола јавних склоништа, како је објаснио Полић,  требало би да се финансирају из средстава обезбеђених од њиховог давања у закуп.  

„Међутим, у пракси око две трећине јавних склоништа није погодно за издавање,  а од јавних склоништа која су погодна за издавање, у периоду 2019–2022. године, свако четврто није било издато, јер није било заинтересованих закупаца“, нагласио је Полић.

 До 2012. године, ЈП „Склоништа“ су имала још један извор средстава, односно накнаде за склоништа, које су укинуте. Од тада, односно од 2013, ЈП „Склоништа“ константно послује са губитком, који је нарастао на 636 милиона динара закључно са 2022. годином.

ЈП „Склоништа“ не спроводи у довољном обиму техничку контролу над јавним склоништима којима управља, услед чега изостаје доказ о томе да ли је обезбеђена њихова сигурност и функционалност. „Око две трећине, од 1.442 јавна склоништа којима управља ЈП „Склоништа“, није било предмет техничке контроле у периоду од 2019. до 2022. године, иако би техничку контролу требало вршити једанпут годишње“, поручио је Полић. Он је додао како постојећи ниво одржавања јавних склоништа није довољан да обезбеди очување њихове сигурности и функционалности на дуг рок.

ЈП „Склоништа“ отежано одржава јавна склоништа која у мирнодопским условима станари користе као оставе, јер нису јасно уређене обавезе станара. Код таквих склоништа постоји додатни ризик од тога да ће корисници својим поступцима оштетити јавна склоништа.

Након утврђених налаза и изведених закључака, ДРИ је дала субјекту ревизије седам препорука у циљу уређењa начина одржавања јавних склоништа, обезбеђењa неопходних предуслова за обављање основне делатности ЈП Склоништа, обухватања већег броја јавних склоништа текућим одржавањем и техничком контролом, као и регулисања статуса јавних склоништа где је трајно нарушена сигурност.

Извештај о ревизији сврсисходности пословања „Управљање јавним склоништима у Републици Србији“ доступан је овде.