cyr

Представљен извештај о ревизији сврсисходности пословања „Успостављање родно одговорног буџетирања у Републици Србији“

Иако је Република Србија од стране међународних организација оцењена као једна од седам земаља која успешно спроводи родно одговорно буџетирање, потребна је ефикаснија имплементација родне перспективе у буџетски процес, речено је на данашњој конференцији за медије Државне ревизорске институције (ДРИ).

Државна ревизорска институција Републике Србије је у 2023. години била координатор спровођења паралелне ревизије у вези са врло значајним Циљем одрживог развоја за наше друштво – Циљем 5 „Постићи родну равноправност и оснажити све жене и девојчице“. Учеснице паралелне ревизије биле су и Државна ревизорска институција Црне Горе, Канцеларија за ревизију институција Босне и Херцеговине, Уред за ревизију институција у Федерацији Босне и Херцеговине и Главна Служба за ревизију јавног сектора Републике Српске, уз подршку Агенције Уједињених нација за родну равноправност и оснаживање жена (UN Wоmen).

„Спровођењем ревизија на ову и сличне теме трудимо се да континуирано останемо релевантни као институција и да будемо од велике користи за наше друштво, чему доприноси и реализација Циљева одрживог развоја“, истакао је др Душко Пејовић, председник ДРИ и генерални државни ревизор.

Како је нагласио др Пејовић, опредељење ДРИ је да одговори на потребе грађана и оствари додату вредност кроз независан екстерни надзор над остварењем циљева договорених на нивоу државе, укључујући и Циљеве одрживог развоја.

„Република Србија је од Уједињених нација, Одељења за економске и социјалне послове, оцењена у 2021. години као једна од седам земаља у Европи која веома успешно спроводи родно одговорно буџетирање“, нагласио је др Пејовић.

У Стратегији за родну равноправност за период од 2021. до 2030. године, наведено је да, иако су у протеклом периоду остварени позитивни помаци на унапређењу родне равноправности, започете процесе треба интензивирати, интегрисањем родне перспективе у све јавне политике и буџет. Нема адекватних знања и процедура за препознавање родног јаза у оквиру надлежности буџетског корисника, односно родно одговорног планирања, које се рефлектује код израде приоритетних области финансирања и израде буџета. Да би се увођењу родно одговорног буџетирања  пружила адекватна подршка, потребно је да се родно одговорно буџетирање интегрише у све фазе буџетског процеса, што укључује и припрему приоритетних области финансирања.

„Неопходно је даље унапредити информациони систем на националном нивоу како би се олакшала и убрзала консолидација родно одговорног буџетирања у предлозима буџета, усвојеном буџету и у извештајима о учинку, рекао је др Пејовић и додао да је на нивоу Аутономне Покрајине Војводине информациони систем унапређен.

Подаци о примени на локалном нивоу су непотпуни и закључује се да је на локалном нивоу знатно касније кренула примена. Стога је један број јединица локалних самоуправа (ЈЛС) започео примену родно одговорног буџетирања, али значајан број ЈЛС још не примењује родно одговорно буџетирање. Такође, ЈЛС немају довољно изграђене капацитете за родно одговорно планирање и буџетирање.

Ово су кључни разлози због којих је ДРИ одлучила да уврсти ову тему у Програм ревизије за 2023. годину.

„Циљ ревизије је био да испита да ли су надлежни органи ефикасно успоставили родно одговорно буџетирање увођењем принципа родне равноправности у буџетски процес“, рекао је др Пејовић и даље истакао – „Да би допринеле одрживом развоју и да би заиста направиле разлику у животима свих грађана, врховне ревизорске институције морају да се баве родном равноправношћу и инклузивношћу у својим организацијама и раду. У том контексту, сматрам да су ове ревизије доказ наше амбиције да појачамо ангажовања за родну равноправност. Уверен сам да ће спровођење препорука које дамо у овим ревизијама допринети бољем и равноправнијем друштву“.

Никола Стефановић, овлашћени државни ревизор и вођа тима који је спровео ревизију,  нагласио је да у Републици Србији није у потпуности успостављен ефикасан оквир за увођење родне перспективе у буџетски процес.

„Принцип родне равноправности није на довољно ефикасан начин имплементиран у буџетски процес“, рекао је Стефановић.

ДРИ је, према утврђеним налазима, извела закључке и субјектима ревизије дала одговарајуће препоруке и очекује да ће спроведена ревизија сврсисходности пословања допринети стварању друштва у којем све грађанке и грађани могу да остваре сва своја права. За то је потребан је мултисекторски приступ свих релевантних актера, од државних институција до организација цивилног друштва, експерткиња  и експерата у овој области и важних међународних партнера.

Извештај о ревизији сврсисходности пословања „Успостављање родно одговорног буџетирања у Републици Србији“ доступан је овде.

Поделите