Најновије актуелности

18. 11. 2024.

Недостаци у систему интерних контрола код субјеката ревизије

Горанка Јовановић, овлашћенa државнa ревизорка, одржала је презентацију „Најчешћи недостаци у систему интерних контрола код субјеката ревизије“, на међународном семинару који је од 12. до 15. новембра на Златибору организовало Међународно удружење овлашћених интерних ревизора у јавном сектору, под називом „Степен развоја финансијског управљања и контроле и интерне ревизије у Републици Србији и региону“.

12. 11. 2024.

Представници ДРИ учесници радионице о праксама извештавања ради повећања утицаја ВРИ

Врховни државни ревизор у Сектору број 3, Жељко Mотић, и виши саветник за контролу квалитета, Милош Мандушић, учествовали су на радионици о праксама извештавања ради повећања утицаја врховних ревизорских институција (ВРИ) са темом „Боље писање извештаја“, одржаној од 7. до 8. новембра у Љубљани.

5. 11. 2024.

Одбор за финансије дао једногласну сагласност на Предлог финансијског плана ДРИ за 2025. годину

Председник Државне ревизорске институције (ДРИ) и генерални државни ревизор, др Душко Пејовић, представио је данас на седници Одбора за финансије, републички буџет и контролу трошења јавних средстава Народне скупштине Предлог финансијског плана Државне ревизорске институције за 2025. годину и пројекцијама за 2026. и 2027. годину.

 

24. 10. 2024.

Важност и значај рада интерне ревизије са становишта надлежности ДРИ

Горанка Јовановић, овлашћена државна ревизорка, одржала је презентацију под насловом „Препоруке Државне ревизорске институције указују на важност и значај рада интерне ревизије“, на семинару који је 24. и 25. октобра у Београду организовало Удружење овлашћених интерних ревизора у јавном сектору.

18. 10. 2024.

Делегација ДРИ учествовала на састанку Контакт комитета председника ВРИ ЕУ

Делегација Државне ревизорске институције (ДРИ), на челу са председником и генералним државним ревизором, др Душком Пејовићем, учествовала је на конференцији  „Независност врховних ревизорских институција (ВРИ) земаља Европске уније (ЕУ)“ и годишњем састанку Контакт комитета председника ВРИ земаља чланица Европске уније“ одржаним 15–17. октобра у Пафосу, у организацији ВРИ Републике Кипар.

Саобраћајна инфраструктура није прилагођена бициклистима

Саобраћајна инфраструктура није прилагођена бициклистима

Објављено: 8. 2. 2023.

„Бициклисти чине око осам одсто свих погинулих особа у саобраћајним несрећама, иако су процентуално најмање заступљени у саобраћају“, изјавио је данас др Душко Пејовић, председник Државне ревизорске институције (ДРИ).

На конференцији за медије, приликом представљања извештаја о ревизији сврсисходности пословања – „Унапређење бициклистичког саобраћаја“, др Пејовић је нагласио да је у Србији, према подацима Агенције за безбедност саобраћаја, од 2016. до 2020. године, у саобраћајним незгодама погинуло 250 бициклиста, док је 7.429 повређено.  

„У 2021. години погинуло је 48 лица у својству возача бицикла, што је за око 17 одсто  више у односу на 2020. годину“, рекао је др Пејовић и додао да годишње у Србији, у просеку, живот изгуби око 48 бициклиста, а 413 буде тешко повређено.

Циљ ове ревизије је био да утврди да ли су субјекти ревизије – Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, Јавно предузеће „Путеви Србије“, градови Београд и Нови Сад, предузeли одговарајуће активности ради унапређења бициклистичког саобраћаја.

Ревизија је показала да је један од кључних проблема безбедности бициклиста у Србији саобраћајна инфраструктура која није прилагођена овој категорији учесника у саобраћају – не постоје бициклистичке стазе, нити траке за бициклисте, саобраћајна сигнализација, уређена паркиралишта. Значајан инфраструктурни проблем представља пракса постављања ивичњака приликом повезивања бициклистичке стазе и коловоза.

Горанка Јовановић, овлашћени државни ревизор, истакла је да је кључна порука ревизије да ће се ефикаснијим планирањем и изградњом путне инфраструктуре, која је у већој мери прилагођена потребама бициклиста, створити услови за безбедније коришћење бицикла и као начина превоза, а не само у сврху рекреације.

„Надлежни субјекти нису у довољној мери вршили ефикасно планирање у области изградње и одржавања бициклистичке инфраструктуре“, поручила је Јовановић.

Како је објаснила, предузете активности надлежних субјеката нису у довољној мери створиле услове за безбедно одвијање бициклистичког саобраћаја и повећање његовог удела у укупном кретању.

„Иако је изградња бициклистичких стаза уз државни пут кроз насеље обавезујућа за јединице локалне самоуправе, до сада je на територији Србије укупно изграђено 184 километара, што износи око шест одсто дужине државних путева“, рекла је  Јовановић.

Градови Београд и Нови Сад, по њеним речима, изградили су приближно по 100 километара бициклистичке инфраструктуре, што је око трећина предвиђеног њиховим планским документима.

Тек неколико градова у Србији има више од десет километара стаза намењених свакодневном бициклистичком саобраћају.

„Ефикасан надзор и координација између надлежних субјеката у области бициклистичког саобраћаја нису у потпуности успостављени“, закључила је Јовановић.

Државна ревизорска институција је субјектима ревизије дала препоруке у циљу унапређења бициклистичког саобраћаја.

Извештај о ревизији сврсисходности пословања "Унапређење бициклистичког саобраћаја" доступан је овде.