cyr

Саобраћајна инфраструктура није прилагођена бициклистима

„Бициклисти чине око осам одсто свих погинулих особа у саобраћајним несрећама, иако су процентуално најмање заступљени у саобраћају“, изјавио је данас др Душко Пејовић, председник Државне ревизорске институције (ДРИ).

На конференцији за медије, приликом представљања извештаја о ревизији сврсисходности пословања – „Унапређење бициклистичког саобраћаја“, др Пејовић је нагласио да је у Србији, према подацима Агенције за безбедност саобраћаја, од 2016. до 2020. године, у саобраћајним незгодама погинуло 250 бициклиста, док је 7.429 повређено.  

„У 2021. години погинуло је 48 лица у својству возача бицикла, што је за око 17 одсто  више у односу на 2020. годину“, рекао је др Пејовић и додао да годишње у Србији, у просеку, живот изгуби око 48 бициклиста, а 413 буде тешко повређено.

Циљ ове ревизије је био да утврди да ли су субјекти ревизије – Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, Јавно предузеће „Путеви Србије“, градови Београд и Нови Сад, предузeли одговарајуће активности ради унапређења бициклистичког саобраћаја.

Ревизија је показала да је један од кључних проблема безбедности бициклиста у Србији саобраћајна инфраструктура која није прилагођена овој категорији учесника у саобраћају – не постоје бициклистичке стазе, нити траке за бициклисте, саобраћајна сигнализација, уређена паркиралишта. Значајан инфраструктурни проблем представља пракса постављања ивичњака приликом повезивања бициклистичке стазе и коловоза.

Горанка Јовановић, овлашћени државни ревизор, истакла је да је кључна порука ревизије да ће се ефикаснијим планирањем и изградњом путне инфраструктуре, која је у већој мери прилагођена потребама бициклиста, створити услови за безбедније коришћење бицикла и као начина превоза, а не само у сврху рекреације.

„Надлежни субјекти нису у довољној мери вршили ефикасно планирање у области изградње и одржавања бициклистичке инфраструктуре“, поручила је Јовановић.

Како је објаснила, предузете активности надлежних субјеката нису у довољној мери створиле услове за безбедно одвијање бициклистичког саобраћаја и повећање његовог удела у укупном кретању.

„Иако је изградња бициклистичких стаза уз државни пут кроз насеље обавезујућа за јединице локалне самоуправе, до сада je на територији Србије укупно изграђено 184 километара, што износи око шест одсто дужине државних путева“, рекла је  Јовановић.

Градови Београд и Нови Сад, по њеним речима, изградили су приближно по 100 километара бициклистичке инфраструктуре, што је око трећина предвиђеног њиховим планским документима.

Тек неколико градова у Србији има више од десет километара стаза намењених свакодневном бициклистичком саобраћају.

„Ефикасан надзор и координација између надлежних субјеката у области бициклистичког саобраћаја нису у потпуности успостављени“, закључила је Јовановић.

Државна ревизорска институција је субјектима ревизије дала препоруке у циљу унапређења бициклистичког саобраћаја.

Извештај о ревизији сврсисходности пословања "Унапређење бициклистичког саобраћаја" доступан је овде.

Поделите