cyr

Саопштење

Ради објективног информисања јавности, а поводом изјавe градоначелника Београда, Драгана Ђиласа, да је „Извештај Државне ревизорске институције о ревизији финансијских извештаја и правилности пословања града Београда за 2010. годину једностран“ и да“ град од неких издвајања не може и неће одустати“, Државна ревизорска институција даје следеће саопштење:
Државна ревизорска институција је независно ревизорско и контролно тело које се стара о томе да се државни приходи расподељују на законит начин и да се јавним средствима и имовином управља на финансијски одговоран начин, а у складу са законима које доноси Народна скупштина Републике Србије.
Државна ревизорска институција није основана да би ограничавала повећање плата у било ком сектору, доделу награда најзаслужнијим грађанима у било којој професији, као и друга социјална давања, већ да контролише примену закона и прописа, саставља извештаје и даје мишљења о томе и на тај начин обавештава јавност како се и на који начин троше средства пореских обвезника. То је њена основна улога коју ће и даље вршити за добробит свих грађана Републике Србије. Дакле, деца са посебним потребама, породиље, пензионери, као и сви грађани којима је помоћ потребна, треба да добију помоћ, али исто тако сви порески обвезници заслужују да се јавна средства користе у законским оквирима. Уколико жеље и могућности нису усклађене и превазилазе оквире закона, онда законе треба мењати. А министри, градоначелници и председници општина могу активно да учествују у изменама и допунама закона за које сматрају да су се у пракси показали као неадекватни.
Државна ревизорска институција нема ништа против да васпитачице буду адекватно плаћене за свој рад, али то мора бити засновано на законским основама. Када је у питању налаз Државне ревизорске институције да је из буџета за 2010. годину исплаћено 2,9 милијарди динара више за плате васпитачица, ревизори нису вршили контролу појединачних обрачуна плата за запослене у предшколским условима, већ је вршена ревизија обрачуна и исплата плата за све запослене, као и њихова усклађеност са одредбама Закона о платама у државним органима и јавним службама. Уколико градоначелник не прихвати налаз и препоруку Државне ревизорске институције у вези са правилношћу обрачуна плата за запослене у предшколским установама, самим тим наставиће са кршењем одредаба Закона о платама у државним органима и јавним службама, који је донела Народна скупштина Републике Србије.
Такође, Државна ревизорска институција није оспоравала исплату једнократне помоћи пензионерима, већ је јасно нагласила да за наведену исплату није донета одговарајућа одлука Скупштине града и да нису обезбеђена потребна средстава, па је град узео позајмицу од ЈКП „Градске пијаце“ Београд у износу од 178.720.302 динара, ради наведене исплате.
Када је у питању исплата награда најбољем полицајцу месеца у висини једне плате, Државна ревизорска институција је у извештају констатовала да су наведене исплате извршене без постојања одговарајуће рачуноводствене документације, правног основа и износа преузетих обавеза у писаној форми пре плаћања тих обавеза, сходно Закону о буџетском систему. Због тога је Државна ревизорска институција препоручила да је потребно припремити нацрт општих аката којима се уређује право на награде за полицајце, а који ће представљати основ за доношење појединачних решења за исплату награде полицајцу месеца.
Што се тиче дотација концертима деце са хендикепом, у ревизорском извештају није оспорено финансирање програма и пројеката удружења грађана, већ је јасно наглашена обавеза свих корисника јавних средстава да се плаћања из буџета заснивају на важећим законским прописима. Напомињемо да се питање финасирања концерта деце са хендикепом у „Коларцу“ није ниједном споменуло у ревизорском извештају, па је изјава градоначелника по том питању неоснована.
Наводи градоначелника Ђиласа да је у ревизорском извештају поменуто да није планирана помоћ Јапану за ублажавање последица од земљотреса није тачна, јер то у извештају није нигде наведено. Ова констатација није ни логична јер се земљотрес у Јапану догодио 11. марта 2011. године, а извештај се односио на финансијску 2010. годину и обухватио је помоћ становништву Хаитија услед земљотреса, као и граду Зајечару, граду Лесковицу, општини Трговиште, општини Нова Црња и граду Краљеву за санирање штета услед великих киша, изливања речних токова и земљотреса. Иначе, Државна ревизорска институција не оспорава ни износ ни планирање донација, већ њихово евидентирање у пословним књигама, јер није реч о расходима Града, већ о донацијама страним владама и трансферима осталим нивоима власти. Овим је прекршен Закон о буџетском систему.
На основу извршене ревизије утврђено је да приходи од комуналних такси, које обухватају и комуналне таксе за паркирање моторних возила, нису тачно и објективно исказани, то јест наплаћени су у мањем износу или није уопште вршена њихова наплата. Тако је комунална такса за паркирање моторних возила наплаћивана на рачун ЈП „Паркинг сервис“, уместо на уплатни рачун јавних прихода буџета Града, како су одборници Скупштине града Београда то јасно дефинисали чланом 12 Одлуке о локалним комуналним таксама на територији Града. Ово не значи да грађани који паркирају моторна возила треба да добијају додатне уплатнице, већ да се досадашњи начин наплате промени тако да се средства директно уплаћују на рачун буџета Града.
Наведене тврдње градоначелника да ревизори оспоравају централизацију јавних набавки енергената није тачна, јер се у ревизорском извештају нигде не наводи исказана квалификација, већ се констатују утврђени недостаци спроведених поступака јавних набавки. Досадашњи начин рада не омогућава одговарајући облик контроле пословања, евидентирања и располагања енергентима (лож уље, мазут и угаљ), чиме се повећава ризик од могућих злоупотреба приликом њиховог коришћења.
Град је издвојио за изгрању обданишта и асфалтирање улица значајна финансијска средства у износу од седам милијарди динара и при том је спроводио рестриктивне поступке јавних набавки за које нису постојали законом предвиђени услови (ограничен број понуђача и немогућност планирања са становишта обима и времена). Град је требало да спроводи отворене поступке јавних набавки и тиме обезбеди транспарентност, једнакост и конкурентност понуђача и економичнију и ефикаснију употребу јавних средстава.
Државна ревизорска институција није оспоравала финансирање реконструкције и капиталног одржавања инфраструктуре у ЈП „Железнице Србије“, већ је констатовала да извршено плаћање није евидентирано према одговарајућим прописима. Истовремено, утврђено је да су на тај начин преузете обавезе у износу од 334.792.088 динара, за коју су у буџету Града била обезбеђена средства у износу од 151.000.000 динара, а код капиталног одржавања преузете су обавезе у износу од 241.998.557 динара, а буџетом Града уопште нису планирана средства за ту намену. Начин преузимања ових обавеза је у супротности са чланом 54 Закона о буџетском систему, којим је прописано да директни буџетски корисник може преузимати обавезу до висине апропријације која је одобрена за ту намену и у тој буџетској години.

Наглашавамо да акта којима Институција врши своју надлежност ревизије не могу бити предмет оспоравања пред судовима и другим државним органима.

Поделите