cyr

Државнa ревизорскa институцијa обележила 175 година од оснивања Главне контроле – претече данашње ДРИ

Државна ревизорска институција обележила је данас Свечаном академијом у Народном позоришту у Београду 175 година од оснивања Главне контроле- претече данашње Државне ревизорске институције.

Поздрављајући представнике законодавне, извршне и судске власти, затим представнике независних институција, врховних ревизорских институција у региону, градоначелнике, представнике међународних организација, медија, цивилног друштва и запослене у Државној ревизорској институцији др Душко Пејовић, председник ДРИ и генерални државни ревизор је нагласио да је ово велики јубилеј важне Институције, која је, упркос свим променама, опстала и данас ради као ДРИ.

Државна рачунџиница, Главна контрола или Државна ревизорска институција - како се зове данас, историјски су називи институције која већ 175 година постоји, мање више у континуитету, са истим циљем - да контролише трошење државних пара и уреди државни инвентар, рекао је др Пејовић.

Настала је у време када је организована и српска државна власт и представљала стуб и бранич од похлепе и немара оних који су на власти. Њено оснивање установљено је чланом 107. Сретењског устава, првог устава нововековне српске државе, нагласио је др Пејовић.

Др Пејовић је подсетио на историју оснивања ДРИ, и додао да је она првобитно, 1839. године основана као Рачунџиница при Министарству финансија. Како је рекао, 26. јула 1844. донет је први Закон о устројству Главне контроле и од тада, па све до 1945. ова институција је постојала и радила под тим називом.

Посао Главне контроле, Законом о буџетима из 1959. године, преузела је Служба друштвеног књиговодства (СДК). Службу је 1991. године наследила Служба за платни промет и финансијски надзор. Четири године касније, основан је Завод за обрачун и плаћања. А 2002. године, Народна банка Југославије формирала је Националну штедионицу.

Државна ревизорска институција, највиши орган ревизије јавних средстава у Републици Србији, основана је Законом о Државној ревизорској институцији 2005. године. Наредне године, ДРИ је препозната као уставна категорија, истакао је др Пејовић.

Он је подсетио да је Народна скупштина 24. септембра 2007. године изабрала председника, потпредседника и чланове Савета ДРИ, највишег органа Институције и додао да тај датум означава и почетак рада Институције. Две године касније ДРИ је предала Скупштини први извештај о ревизији финансијских извештаја и правилности пословања који се односио на завршни рачун буџета Републике Србије за 2008. годину.

У октобру 2018. године објављен је 1000. извештај о ревизији, а до данас је састављено 1.439 извештаја, рекао је др Пејовић.

Нови сазив Савета ДРИ изабран је 25. септембра 2012. године, док је садашњи сазив Савета ДРИ, Народна скупштина Републике Србије изабрала 19. априла 2018. године.

Грађани Републике Србије имају право да знају како се троши њихов новац, а Државна ревизорска институција има обавезу да о начину трошења новца, извештава Народну скупштину као представника свих грађана, али и целокупну јавност, поручио је др Пејовић.

Као независна ревизорска институција, трудићемо се да помажемо Републици Србији да мудро управља својим средствима и користи ресурсе, а поузданим информацијама допринесемо добром управљању, транспарентности и одговорности у јавном сектору и да утичемо на побољшање живота свих грађана, нагласио је генерални државни ревизор.

Стално ћемо указивати на важну животну поруку - све што се не контролише, најчешће се деформише. Зато је потреба за оваквим контролним органом била важна, сада је важна и биће увек важна, поручио је др Пејовић.

Обележавање 175 година од оснивања Главне контроле, претече ДРИ, одржано је под покровитељством Председника Републике, а његов изасланик на овом догађају Никола Селаковић честитао је ДРИ јубилеј у име председника и поручио да ДРИ настави са још већом контролом и да не дозволи да се земља деформише.

Главна контрола у Србији, претеча данашње ДРИ, основана је 1844. године, а Селаковић је указао да су пре 175 година наши преци смогли снаге да размишљају о контроли трошења новца у време када је 80 одсто становника било неписмено, када није било индустрије и када смо покушавали да се „отргнемо из отоманских стега“.

Ако су они пре 175 година могли да мисле о трошењу новца грађана, ми данас имамо најмање 175 изговора мање да не поступамо другачије од тога, рекао је Никола Селаковић, генерални секретар Председника Републике.

Селаковић је подсетио да је између 2003. и 2007. године, нечијом неодговорношћу или непромишљености наша држава функционисала без система контроле.

Данас, деценију и по након тога, можемо да видимо да се тај период памти као период неконтролисаних финансијских токова и да то никоме на дуге стазе није донело добро, рекао је Селаковић.

Државна ревизорска институција у Србији је старија него многе друге врховне ревизорске институције у Европи, што нас, као државу, много више обавезује, нагласио је Селаковић.

По његовим речима, власти Републике Србије имају озбиљан и одговоран однос према Државној ревизорској институцији.

Државна ревизорска институција, на основама славне и обавезујуће прошлости, гради визију у држави чиме нам даје задатак да се контролишемо, и да се не деформишемо, поручио је Селаковић.

После сваке власти и функције сви смо само људи. Људи је много, али човека је тешко наћи, поручио је Селаковић.

Поделите