cyr

Управљање безбедносним ризицима на прелазима преко пруге недовољно ефикасно

Од укупно 155 несрећа на свим пружним прелазима у периоду од 2017. до 2019. године у Србији, око 75 одсто несрећа се догодило на пасивним пружним прелазима у нивоу, у којима је живот изгубило 24 лица, а теже повређено је 59, изјавио је данас др Душко Пејовић, председник Државне ревизорске институције и генерални државни ревизор.

Како је рекао др Пејовић на конференцији за новинаре током представљања Извештаја о ревизији сврсисходности пословања „Управљање безбедносним ризицима на прелазима преко пруге“, директни и индиректни трошкови саобраћајних незгода у Републици Србији, по проценама стручњака, достижу суму од најмање 470.000 евра по глави смртно страдалог у саобраћају.

У Републици Србији од укупно 2.114 прелаза пута преко пруге, њих 1.653 или око 78 одсто су пасивни пружни прелази који захтевају посебну опрезност свих учесника у саобраћају приликом преласка преко пруге, јер нису опремљени системом за упозорење или заштиту који се активира у случају када за корисника није безбедно да прелази преко прелаза, истакао је др Пејовић.

Извештај о ревизији је показао да би управљање безбедносним ризицима на прелазима преко пруге било ефикасније, када би нормативни оквир био прецизније дефинисан и усклађен, а активности надлежних субјеката у већој мери координисане и усмерене на отклањање узрока ризика.

Циљ ревизије био је да се испита да ли су надлежни субјекти предузимали одговарајуће мере у циљу унапређења безбедности на прелазима преко пруге.

Највећи број пружних прелаза, 76 одсто је осигуран саобраћајним знацима на путу и зоном потребне прегледности, док највиши ниво безбедности има 14 одсто пружних прелаза, нагласио је Горан Мандић, вођа тима који је спровео ревизију.

По његовим речима, надлежни субјекти ревизије - Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, Акционарско друштво за управљање јавном железничком инфраструктуром „Инфраструктура железнице Србије“, Јавно предузеће „Путеви Србије“ и Град Нови Сад, нису у довољној мери планирали активности у циљу стварања претпоставки за унапређење безбедности саобраћаја на пружним прелазима.

Управљач железничке инфраструктуре, управљач државних путева и Град Нови Сад нису предузимали ни све активности из своје надлежности, што може да утиче да безбедност саобраћаја на пружним прелазима није на одговарајућем нивоу.

Према подацима управљача железничке инфраструктуре, 77 одсто пружних прелаза се налазе на размаку мањем од 2.000 метара, иако је Законом о железници прописано да размак не може да буде мањи од 2.000 метара, осим у изузетним случајевима, које прописује министар, рекао је Мандић.

Ревизори су утврдили и да су републички и покрајински инспектори за државне путеве у 2019. години инспекцијским надзором уочили да је на 73 пружна прелаза на државним путевима постављена адекватна саобраћајна сигнализација, док на 59 пружних прелаза то није случај.

Када је у питању вршење надзора над спровођењем закона, увидели смо проблем да поједини управљачи путне инфраструктуре, односно јединице локалне самоуправе не желе да закључе уговор о одржавању пружних прелаза са „Инфраструктуромжелезнице Србије“, а што је прописано Законом о железници, нагласио је Мандић.

Према подацима управљача железничке инфраструктуре, 16 управљача путне инфраструктуре, на чијој територији се налази 285 пружних прелаза, није закључило уговор о одржавању путних прелаза са управљачем железничке инфраструктуре, од чега су 10 општинске, односно градске управе, које немају управљача јавног пута.

Други проблем је, како је објаснио Мандић, што, према одговорима јединица локалне самоуправе на анкету ДРИ, 37 одсто јединица локалне самоуправе, на којима се налазе пружни прелази, нема управљача пута у складу са Законом о путевима.

У случају саобраћајних несрећа на пружним прелазима, у којима учествују возила железничког и друмског саобраћаја, као најчешћи узрок се наводи непажња учесника у друмском саобраћају, више од 97 одсто несрећа, истакао је Мандић.

Он је додао и да периоду од 2017. до 2019. године укупно поломљено 11.042 браника и полубраника на пружним прелазима, чиме је причињена материјална штета у износу од око 1,65 милијарди динара.

Државна ревизорска институција дала је субјектима ревизије 26 препорука како биуправљање безбедносним ризицима на прелазима преко пруге постало ефикасније и ефективније.

Извештај о ревизији сврсисходности пословања „Управљање безбедносним ризицима на прелазима преко пруге“ доступан је ОВДЕ.

Поделите