Председник ДРИ др Душко Пејовић на међународном научном скупу у Нишу: ДРИ у доброј позицији да сагледа целокупну јавну управу и утврди системска питања
Објављено: 18. 10. 2019.
Свака врховна ревизорска институција на националном нивоу мора се односити према ревизији јавног сектора тако да остане релевантна, да одговори на потребе заинтересованих страна и пружи додату вредност у постизању националних приоритета и циљева. Стратешки смо се определили за приступ ревизији који испитује три основна елемента интеграције политике и програма: хоризонталну - преко министарстава, вертикалну - са нивоима власти и међусекторско ангажовање - са цивилним друштвом и заинтересованим странама, рекао је председник Државне ревизорске институције (ДРИ) и генерални државни ревизор др Душко Пејовић. Он је током уводног предавања на 50. Међународном научном скупу „Савремени трендови у економији: технолошки развој и изазови конкурентности“ одржаном на Економском факултету у Нишу нагласио да је то свеобухватан приступ ревизији како би се обезбедила координација јавних политика с различитим нивоима власти, као и интегрисани одговор државе на изазове на путу ка остварењу националних циљева.
Др Пејовић је нагласио да је Савет Државне ревизорске институције крајем прошле године усвојио Стратешки план ДРИ за период 2019-2023. године, односно визију, мисију и стратешке циљеве.
Стратешки план за период 2019-2023. године је усредсређен на унапређење управљања учинком и повећање утицаја Државне ревизорске институције као одрживе зреле организације. Организован је око три кључна циља, од којих су два екстерно, а један интерно оријентисани, а сви заједно дају опште стратешко усмерење за ДРИ, рекао је др Пејовић. По његовим речима, ДРИ је надлежна за ревизију целог јавног сектора, па је због тога у доброј позицији да сагледа целокупну јавну управу и утврди системска питања, као и да спровођењем ревизија провери ефекте које јавне политике имају на грађане.
Државна ревизорска институција настоји да допринесе добром управљању, транспарентности и одговорности. Наше информације морају бити поуздане и релевантне, а докази морају бити довољни, поручио је др Пејовић.
Као једну од новина у Државној ревизорској институција, др Пејовић је навео и то што је број ревизија сврсисходности повећан шест пута у односу на претходни период.
У јавном сектору, одговорност се сада огледа у реализацији доброг управљања, па је и фокус ревизије јавног сектора промењен са „одговорности за процес“ на „одговорност за учинак“. Бављење проблемима широм земље, који би могли имати далекосежне ефекте као што су старење друштва, опште економске тенденције, ниво иновација и питања која могу постати главне теме у будућности, су питања и теме којима ћемо се бавити кроз наше ревизије сврсисходности, нагласио је др Пејовић. Он је поручио и да ће ДРИ наставити да повећава број обука, ревизора и тема у области ревизије сврсисходности, јер ове ревизије дају грађанима преко потребне информације где је уложен њихов новац и да ли је услуга коју су добили за тај новац квалитетна.
По речима др Пејовића, новина у Државној ревизорској институцији је и развој прилагођеног софтвера за управљање ревизијама (АМС), чија је набавка планирана за 2019. годину, а прва примена у 2020. години.
Савремене околности захтевају бољи квалитет ревизорског рада, нове приступе ревизији и захтевају од ВРИ да додатно преиспитају своју улогу у процесима одговорности у држави. Да би обезбедиле вредности и користи, ВРИ морају бити у могућности да примене нове приступе и искористе могућности за суочавање са изазовима. ВРИ морају да одговоре на променљиви свет управљања у држави и, притом, утврде нове приоритете који дају одговоре на нове изазове. Зато ДРИ ради на увођењу АМС – софтвера за аутоматизацију поступка ревизије, рекао је др Пејовић и додао да ће употребом оваквог софтвера започети нови, квалитетнији и ефикаснији начин рада ревизорских служби.
ДРИ ће помоћу АМС-а на врло ефикасан, савремен и модеран начин моћи да презентује своје информације и извештаје како би те поруке стизале брже и биле боље употребљене, рекао је др Пејовић. Како је објаснио, овај систем ће, између осталог, олакшати планирање ревизија, обезбедити базу података свих субјеката ревизије, омогућити праћење тока ревизије, допринети заокруживању система за извештавање и праћење спровођења препорука.
ДРИ настоји да унапреди свест о улози ревизије, да оствари позитиван утицај, тако што ће на јасан и ефикасан начин размењивати знање, давати препоруке и релевантне налазе и користити најбоље комуникационе алате да би се обратила широј публици, рекао је др Пејовић.
По његовим речима, Програм ревизије Државне ревизорске институције за 2019. годину садржи посебне ревизије финансијских извештаја, ревизије правилности пословања и ревизије сврсисхдоности пословања.
Начин комбиновања врста ревизије, који подразумева дубински преглед или истраживање одређених тема или системских проблема који идентификују основне узроке недостатака и неуспеха у управљању, и пружа резултате који нису ограничени само на налазе и процену учинка, већ могу дати ревизору, доносиоцу политике и јавности јасно зацртане препоруке за будућност, поручио је др Пејовић.
На крају, генерални државни ревизор је подсетио да Државна ревизорска институција ове године на веб сајту, осим редовних извештаја о ревизији и резимеа неправилности и несврсисходности утврђених у тим извештајима, објаљује одазивне и послеревизионе извештаје.
Објављивање тих извештаја открива који субјекти ревизије су отклонили неправилности или несврсисходности, а који то нису учинили у потпуности. Све заинтересоване стране сада су у ситуацији да се информишу о активностима које предузимају субјекти ревизије у вези са отклањањем неправилности и несврсисходности, поручио је др Пејовић.