cyr

Саопштење Државне ревизорске институције поводом објава у часопису Нова економија, листу Данас и порталу Бизинфо

У магазину „Нова економија“, дневном листу „Данас“ и порталу „Бизинфо“ објављен је интервју са Павлом Петровићем, председником Фискалног савета, у коме су изнети наводи о поступању Државне ревизорске институције (у даљем тексту: ДРИ), на које улажемо деманти.

У интервјуу се, поред осталог, наводи „да је буџетска резерва била 122 милијарде динара, што су огромна средства“. Затим, да се та средства „троше мимо усвојеног буџета и парламентарне контроле“, те да је то „скоро дупло више од онога што закон прописује“, да је „око 60 милијарди динара под ознаком поверљиво и није назначено у које сврхе иде“, као и да је „тек неки минимални део означен за сектор безбедности“. Такође, наводи се: „Државни ревизор, који по закону ревидира завршни рачун, изнео је да у ствари није потрошено 122 милијарде него мање и то у делу који је поверљив, да је део тога двоструко обрачунат… Они су закључили да је потрошено око 4,3 одсто прихода кроз буџетску резерву. Што такође имплицира да је држава прекршила закон, јер је граница четири одсто“.

У вези са тврдњом председника Фискалног савета да је на име текуће буџетске резерве потрошено 122,4 милијарде динара или 8%, указујемо на чињеницу да је у наведени износ погрешно укључен износ од 50,1 милијарде динара јер су 35,4 милијарде динара дупло обухваћене, први пут уносом, а други пут распоредом на кориснике. Износ од 13,9 милијарди динара представља средства унета у текућу буџетску резерву и распоређена корисницима на основу новог Закона о министарствима, која према закону треба искључити из обухвата, а износ од 762 милиона динара су средства додељена новообразованим корисницима буџетских средстава, која такође према закону треба искључити из обухвата текуће буџетске резерве.

Из наведеног произилази да је у 2022. години вршено увећање апропријација по основу распоређених средстава текуће буџетске резерве у износу од 72,3 милијарде динара, што је више за 3,9 милијарди динара од прописаног максимума (1.709 милијарди динара х 4% = 68,4 милијарде динара), односно, што је 4,23% од планираних прихода и примања од продаје нефинансијске имовине.

Међутим, распоред средстава текуће буџетске резерве на кориснике не значи истовремено и трошак из буџета Републике Србије, већ се односи на планирање, односно на могућност да се потроше или додатно увећају постојеће апропријације. Извршење тако одобрених апропријација за целу 2022. годину је 90,68%.

Наведено указује на чињеницу да средства распоређена из текуће буџетске резерве за увећање апропријација нису у целости потрошена. Како Систем за извршење буџета (СПИРИ) не даје могућност да се ниједан динар потроши више од додељене апроријације, нетачна је тврдња да је текућа буџетска резерва потрошена дупло више од стварно распоређене.

Такође, није тачна тврдња председника Фискалног савета да у ревизорском извештају није наведен проблем планирања и увећања апропријација текућом буџетском резервом. Наиме, у ревизорском извештају смо указали на проблем планирања, односно на промене апропријација по свим основама укључујући и распоред средстава из текуће буџетске резерве и утврдили разлике по том основу у односу на првобитни Закон о буџету Републике Србије за 2022. годину.

У вези са објављеном информацијом да је „око 60 милијарди динара, под ознаком поверљиво и није назначено у које сврхе иде“, те да је „тек неки минимални део означен за сектор безбедности“, истичемо да се, износ од 35,4 милијарде динара односи на решења о уносу у текућу буџетску резерву, а не и на коришћење тих средстава. Износ од 25,5 милијарди динара односи се на 44 решења о употреби средстава текуће буџетске резерве и сва наведена решења имају назначеног корисника средстава. Од наведеног износа, ревидирали смо 23,5 милијарди динара или 92%, што је описано у извештајима о ревизији финансијских извештаја за 2022. годину код субјеката ревизије, код којих су и реализована.

Председник Фискалног савета је у интервјуу изнео нетачну тврдњу да Фискални савет даје мишљење о завршном рачуну. Према важећим прописима, то није тачно. Чланом 92. Устава Републике Србије прописано је да Народна скупштина разматра предлог завршног рачуна буџета по прибављеном мишљењу ДРИ, у члану 92. Закона о буџетском систему наведено је да Завршни рачун буџета Републике Србије обавезно подлеже екстерној ревизији у складу са одредбама закона којим се уређује надлежност Државне ревизорске институције, а у Закону о Државној ревизорској институцији наведено је да ДРИ планира и обавља ревизију, што представља испитивање докумената, исправа, извештаја и других информација, ради прикупљања довољног, адекватног и поузданог доказа за изражавање мишљења о томе да ли финансијски извештаји субјекта ревизије истинито и објективно приказују његово финансијско стање, резултате пословања и новчане токове, у складу са прихваћеним рачуноводственим начелима и стандардима.

ДРИ има обавезу да само Народној скупштини подноси извештај о раду и доставља јој сваки сачињен извештај о извршеној ревизији корисника јавних средстава, што се односи и на Фискални савет, као субјект ревизије.

Поделите