cyr

Ревизија Циљева одрживог развоја користи грађанима

Реализацијом Циљева одрживог развоја унапређује се живот грађана. Државна ревизорска институција (ДРИ) треба да буде заинтересована за остваривање Циљева одрживог развоја, јер ће њиховом ревизијом допринети вредностима и користима за грађане, речено је на данашњем радном састанку који је под називом „Врховне ревизорске институције и Циљеви одрживог развоја“ одржан у Београду.

У уводном обраћању др Душко Пејовић, председник Државне ревизорске институције и генерални државни ревизор је нагласио да три ревизије сврсисходности пословања из овогодишњег Програма ревизије имају додирне тачке са Циљевима одрживог развоја – „Доступност и исправност воде за пиће“, „Сврсисходност управљања водоводном инфраструктуром“ и „Управљање индустријским отпадом“.

ДРИ може да помогне да се идентификују изазови и предложе решења за Србију на њеном путу ка испуњењу услова за приступање ЕУ, као и у спровођењу Циљева одрживог развоја, односно припремљености Републике Србије за њихово спровођење, нагласио је др Пејовић. Он је најавио да је, поред редовног ажурирања постојећих приручника, ДРИ у поступку израде и Приручника за ревизију припремљености за спровођење Агенде 2030 – Циљева одрживог развоја.

По речима др Пејовића, поред ревизије појединачних корисника јавних средстава, ДРИ планира да спроводи ревизије које се односе на међусекторска питања - проблеме који су заједнички свим корисницима јавних средстава.

Др Славица Ђукић Дејановић, министарка без портфеља задужена за демографију и популациону политику и председница Међуресорне радне групе за спровођење Агенде 2030 у Србији је истакла да је за достизање визије одрживе Србије 2030. године битно укључивање свих заинтересованих страна које заступају интересе грађана, јавног и приватног сектора, академске заједнице, невладиних организација.

За разлику од других земаља које су направиле приоритете у реализацији Циљева одрживог развоја, Република Србија се определила за подједнаку важност свих циљева, с тим да је сваком граду или општини остављено да одреде своје приоритете, поручила је др Ђукић Дејановић и додала да су јединице локалних самоуправа кључни партнери за постизање већине домета Агенде 2030, која садржи 17 циљева и 169 потциљева. Спровођење 65 одсто Агенде 2030, као и 70 одсто правних тековина Европске уније налази се у рукама јединица локалних самоуправа, истакла је др Ђукић Дејановић.

По њеним речима, ове године први пут су опредељена средства за реализацију Циљева одрживог развоја, а, како је нагласила, буџетирање циљева ће бити важан корак у 2020. години.

Циљ нам је стварање просперитетног друштва које дели систем вредности са другим државама Европе и света и доприноси глобалној стабилизацији и напретку, закључила је др Ђукић Дејановић.

Др Ђукић Дејановић је говорила и о Добровољном националном извештају Републике Србије о спровођењу Агенде 2030 који је представљен у јулу 2019. године у Њујорку на Политичком форуму на високом нивоу у седишту Уједињених нација.

Давид Лал, вођа пројекта немачке развојне сарадње Реформа јавних финансија- финансирање Агенде 2030 је нагласио да пројекат подржава координацију политика за спровођење циљева Агенде 2030. Државна ревизорска институција је јако важан партнер у спровођењу Циљева одрживог развоја, рекао је Лал.

Др Милорад Мијатовић, председник Фокус групе за развој механизама контроле процеса имплементације Циљева одрживог развоја Народне скупштине Републике Србије је нагласио да реализација ових циљева није питање политичких поена, већ питање унапређења живота грађана.

Циљеви одрживог развоја су постали видљиви, али требало би да буду видљивији, рекао је др Мијатовић и додао да је Агенда2030 институционално постављена, али да би требало мењати свест људи путем кампања у средствима јавног информисања.

Србија жели да уђе у Европску унију, што је добро, јер 64 одсто захтева за усклађивање законодавства Републике Србије са прописима ЕУ укључује Циљеве одрживог развоја, нагласио је др Мијатовић.

Нисам оптимиста да ћемо свих 169 потциљева остварити до 2030. године, али сам сигуран да ће Србија тада бити лепше место за живот, поручио је др Мијатовић.

Јуди Будиман, представник Развојне иницијативе ИНТОСАИ (ИДИ) је нагласио да постоји повезаност Циљева одрживог развоја и Међународних стандарда врховних ревизорских институција (ИССАИ), јер и стандарди, попут циљева, покушавају да побољшају живот грађана.

Циљеви одрживог развоја нису важни само за земље у развоју, већ и за развијене земље, јер нико не сме бити изостављен, рекао је Будиман и додао да је ИНТОСАИ од 2016. године својим Стратешким планом обухватио и Циљеве одрживог развоја. Будиман је представио ИНТОСАИ приступе Циљевима одрживог развоја, Смернице за ревизију припремљености за спровођење Агенде 2030, ИССАИ начела ревизије сврсисходности, као и примере извештаја о ревизији сврсисходности у вези са Циљевима одрживог развоја и Модел за ревизију Циљева одрживог развоја (ИСАМ) који развија ИДИ.

За почетак фебруара 2020. године, како је најављено на скупу, предвиђено је одржавање регионалне конференције у Београду, а у вези са Циљевима одрживог развоја.

Састанак је организован у оквиру пројекта Немачке међународне организације за сарадњу (ГИЗ) „Реформа јавних финансија – финансирање Агенде 2030“.

Поделите