cyr

Интерну ревизију није успоставило око 80 одсто здравствених установа

У јавном је интересу да здравствене установе предузму мере како би у што краћем року успоставиле функционалан систем финансијског управљања и контроле (ФУК) и ефективну интерну ревизију јер располажу значајним јавним средствима, изјавио је данас др Душко Пејовић, председник Државне ревизорске институције и генерални државни ревизор.

Др Пејовић је на конференцији за медије, током представљања Извештаја о ревизији сврсисходности пословања „Ефикасност успостављања интерне финансијске контроле у здравственим установама“, нагласио да интерну ревизију није успоставило 86 одсто здравствених установа код којих је ДРИ од 2013. до 2019. године спровела ревизије финансијских извештаја и правилности пословања.

Здравствене установе нису обезбедиле одговарајућу заштиту од неовлашћеног приступа средствима и информацијама, нису усагласиле интерне акте са актима више правне снаге, нису донеле интерна акта или да су иста непотпуна и нису донеле процедуре за велики број пословних процеса, рекао је др Пејовић.

Према речима др Пејовића, текући расходи и издаци за 344 здравствене установе износили су 238 милијарди динарау 2018. години, што је чинило око 11,5 одсто јавних расхода Републике Србије те године.

Циљ ревизије је био да се испита да ли су предузете адекватне мере за успостављање система интерне финансијске контроле у здравственим установама, поручио је др Пејовић.

Наталија Паушић, државни ревизор и вођа тима који је спровео ревизију је нагласила да је уциљу економичнијег, ефикаснијег и ефективнијег трошења средстава издвојених за пружање услуга здравствене заштите, потребно да здравствене установе успоставе ефикасан систем интерне финансијске контроле, уз едукацију и подизање свести свих запослених о одговорности за тај процес.

Утврдили смо да, иако су здравствене установе донеле одређена акта и процедуре, већина није започела организационо успостављање финансијског управљања и контроле, рекла је Паушић.

Узроке за овакво стање, како је нагласила, треба тражити у изостанку обуке.

У току 2018. и 2019. године нико од руководилаца и запослених у здравственим установама који су били субјекти ревизије ДРИ, а то су Дом здравља Вождовац, Општа болница Сомбор, Клинички центар Крагујевац и Институт за јавно здравље Крагујевац, није прошао обуке Централне јединице за хармонизацију (ЦЈХ), истакла је Паушић.

Ниједна од ове четири здравствене установе током 2018. и 2019. године није формирала радну групу која би била задужена за успостављање финансијског управљања и контроле, нити је именован руководилац радне групе.

Према речима Паушић, закључак ревизије је и да због недовољних кадровских капацитета здравствених установа, као и чињенице да није утврђен законски рок за успостављање, здравствене установе - субјекти ревизије, нису успоставили интерну ревизију.

Према одговорима које смо добили од здравствених установа које су одговориле на упитник, само је 38 од 173 здравствене установе, што је око 22 одсто, одговорило да је успоставило интерну ревизију, нагласила је Паушић.

Од 135 здравствених установа које нису успоставиле интерну ревизију, 12 здравствених установа није предузело никакве активности на успостављању интерне ревизије, 29 здравствених установа је навело да је у плану успостављање интерне ревизије, а 19 установа се изјаснило да је предложило оснивачу успостављање интерне ревизије.

Чак 38 здравствених установа или 28 одсто оних које нису успоставиле функцију интерне ревизије, сматра да и нису у обавези да је успоставе, рекла је Паушић и додала да ниједна од здравствених установа које су биле субјекти ревизије није успоставила ревизију на један од прописаних начина, што додатно наглашава проблем изостанка обуке и подизања свести о управљачкој одговорности.

Око 68 одсто установа које нисууспоставиле интерну ревизију као најчешћи и најзначајнијиразлог наводе недостатак кадра, односно да нису запослени интерни ревизори који поседују знање и вештине за вршењеревизије унутар организације.

Обавеза свих корисника јавних средстава да успоставе систем финансијског управљања и контроле, као и функцију интерне ревизије, у складу са Законом о буџетском систему, постоји дуже од десет година.

ДРИ је за све утврђене несврсисходности надлежним органима-субјектима ревизије дала препоруке како би били отклоњени узроци проблема у циљу бржег успостављања ефективне интерне финансијске контроле у здравственим установама.

Извештај о ревизији сврсисходности пословања „Ефикасност успостављања интерне финансијске контроле у здравственим установама“ доступан је ОВДЕ.

Поделите