cyr

Град Крагујевац повећавао субвенције јавним предузећима од 2015. до 2017. године

Генерални државни ревизор и председник Државне ревизорске институције др Душко Пејовић представио је у Крагујевцу представницима градске управе, академској заједници, организацијама цивилног друштва имедијима, налазе два извештаја о ревизији сврсисходности пословања „Субвенције јединица локалне самоуправе јавним предузећима“ и „Противградна заштита у Републици Србији“ с циљем да се овим заинтересованим странама приближе налази и закључци извештаја.

Представљајући налазе извештаја о ревизији сврсисходности пословања „Субвенције јединица локалне самоуправе јавним предузећима“, председник ДРИ др Душко Пејовић је нагласио да су државни ревизори утврдили да су, у периоду 2015-2017. године, поједине локалне власти повећавале средства за субвенције и у највећој мери их одобравале за финансирање текућег пословања јавних предузећа, као што су исплате зарада, заостала дуговања за електричну енергију, неплаћени порези и доприноси, отпремнине, покриће губитака.

С обзиром на то да су текуће субвенције чиниле три четвртине укупних субвенција, биле су смањене могућности за унапређење развоја локалне инфраструктуре, рекао је др Пејовић. Он је додао да су поједина јавна предузећа остваривала добит већу од субвенција која су добијала.

С обзиром да је Град Крагујевац био међу осам јединица локалних самоуправа које су обухваћене овом ревизијом сврсисходности, др Пејовић је нагласио да је Град Крагујевац од 2015. до 2017. године стално повећавао субвенције за јавна предузећа у која је уложио око две милијарде динара. Он је истакао да су субвенције за Град Крагујевац у 2015. години износиле око 400 милиона, 2016. године биле су око 500 милиона, а 2017. године око 1,1 милијарду динара.

Градоначелник Крагујевца Радомир Николић је рекао да је извештај ДРИ добро урађен, али и да свака локална самоуправа има разлог због чега је доносила такве одлуке о субвенцијама. Према речима Николића, од ДРИ се тражи сарадња у томе да се уведе ред, а не да се локалне самоуправе само плаше ревизије и како ће да буду кажњене.

Др Пејовић је истакао важност обостраног разумевања и поштовања надлежности, и када је реч о независности државне ревизије и када је реч о аутономији локалних самоуправа. „Сваки извештај ДРИ може да укаже на системске проблеме и на тај начин помогне у налажењу решења за опште унапређење“, напоменуо је др Пејовић.

ДРИ има моћ да проблем подигне на ниво на ком је могуће остварити промене, сложили су се учесници скупа.

Када је реч о Извештају о ревизији сврсисходности „Противградна заштита у Републици Србији“, др Пејовић је подсетио да је град, као елементарна непогода у последње три године у Србији нанео укупну штету од око шест милијарди динара, од чега највише у пољопривреди.

Републички хидрометеоролошки завод (РХМЗ), приликом планирања средстава потребних за функционисање противградне заштите, дистрибуцију противградних ракета и одржавање лансирних станица, не обезбеђује у довољној мери заштиту пољопривредног производа и пољопривредног произвођача, кључна је порука нашег извештаја, рекао је др Пејовић. Он је додао да у периоду 2015-2017. године, РХМЗ није располагао оптималном количином ракета, али је у истом периоду и утрошено мање од количине која је распоређена по лансирним станицама.

С обзиром да су делови територије Републике Србије различито изложени дејству града, немају све лансирне станице потребу за истом количином противградних ракета, нити их троше истом динамиком. Зато одређен број ракета остане неутрошен на крају сезоне, док неке лансирне станице остану без ракета у току дејства, нагласио је генерални државни ревизор. Он је додао да се дешавало да, на крају године, остане већи број ракета на стању, него број потрошених ракета.

Уместо садашње линеарне поделе, РХМЗ мора да дистрибуира ракете према ризику од града, како би крајеви под већим ризиком имали довољно противградних ракета, поручио је др Пејовић.

Он је додао да је ревизијом утврђено да је РХМЗ од истог произвођача, исту врсту ракета, набављао по цени која је за 18 одсто нижа од цене по којој су набављале неке јединице локалне самоуправе.

Поједине јединице локалне самоуправе врше процену штете на основу Упутства о јединственој методологији за процену штете од елементарних непогода из 1987. године, прописаног на основу Закона о статистичким истраживањима од интереса за целу земљу који је први пут донет још 1973. године.

ДРИ је дала препоруку Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде да пропише методологију на основу које ће ЈЛС да врше прелиминарну процену оштећења од града на пољопривредним културама.

Државни секретар у Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде Жељко Радошевић је нагласио да је ДРИ приступила теми противградне заштите на детаљан начин.

Министарство је још током састављања извештаја о ревизији кренуло у отклањање недостатака и неправилности. Тако је покренута је иницијатива за измене и допуне Закона о заштити од града, рекао је Радошевић.

По његовим речима, формирана је и радна група која ће се бавити израдом јединствене методологије за утврђивање процене штете од града.

Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде је током 2018. године отпочело аутоматизацију противградне заштите, а кренули смо од Радарског центра Ваљево. Аутоматизацијом у овој области домет ракете биће осам километара, а комуникација ће знатно бити побољшана јер ће бити дигитални пренос свих информација, нагласио је Радошевић и додао да је Министарство до сада за ову намену издвојило 308 милиона динара.

Др Пејовић је нагласио да поступање Министарства по препорукама ДРИ представља пример добре праксе.

Други секретар Амбасаде Велике Британије и руководилац британског Фонда за добру управу Метју Џордан је нагласио да Влада Велике Британије Републици Србији годишње издваја око шест милиона евра у циљу повећања просперитета, стандарда грађана, унапређење државне управе и владавине права.

Ревизија сврсисходности је од кључног значаја за унапређење управљања и повећања степена транспарентности, закључио је Џордан.

Представници академске заједнице, декан и професори Економског факултета у Крагујевцу изразили су жељу и спремност за повећање даље сарадње са ДРИ.

Одржавање конференција је подржао пројекат „Унапређење финансијске одговорности институција Републике Србије кроз екстерну ревизију“ у оквиру Фонда за добру управу (GGF) кроз који Влада Уједињеног Краљевства пружа реформску подршку Републици Србији.

Поделите