cyr

Реализација пројекта „Програм модернизације школа“ знатно спорија од планиране

Недовољна ефикасност у раду Министарства просвете, науке и технолошког развоја и Јединице за управљање пројектима у јавном сектору (ЈУП) утицала је да се пројекат „Програм модернизације школа“ продужава више пута, као и да један део одабраних школских објеката не буде укључен у пројекат, кључна је порука Извештаја о ревизији сврсисходности пословања Управљање „Програмом модернизације школа“.

Један од приоритетних циљева у раду Владе је развој образовања у Републици Србији. Управо пројекат „Програм модернизације школа“ представља један од начина остварења тог циља, кроз унапређење инфраструктуре основног и средњег образовања, рекао је др Пејовић, председник Државне ревизорске институције и генерални државни ревизор.

Како је нагласио током конференције за медије на којој је представљен извештај, Република Србија закључила је 2010. године уговор са Европском инвестиционом банком (ЕИБ) о финансирању овог пројекта, у циљу повећања понуде и квалитета предуниверзитетског образовања.

Реализација пројекта и спровођење активности на пројекту нису текли онако како је то било предвиђено. Модернизација свих објеката није завршена ни после десет година, колико већ траје пројекат, изјавио је др Пејовић и додао да су за то време генерације ђака могле да заврше школовање од првог до осмог разреда, а да не дочекају да наставу похађају у савременим условима.

По речима др Пејовића, рок за завршетак свих активности продужаван је три пута - прво до 2016. године, па до 2018. и последњи пут до краја 2021. године.

Процењена вредност пројекта је око 100 милиона евра. Кроз потписан уговор са ЕИБ-ом, обезбеђен је кредит од 50 милиона евра, док је другу половину дужна да обезбеди Република Србија.Пројекат подразумева модернизацију 213 секција, односно појединачних школских објеката. Под модернизацијом се сматра, пре свега, изградња, проширење, реконструкција и/или опремање школа широм Србије. Модернизација свих 213 школских објеката требало је да буде завршена до краја 2014. године.

Ова ревизије повезана је и са првим стратешким циљем ДРИ „Одговорити на тренутне и хитне изазове у раду корисника јавних средстава“, конкретно са потциљем који се односи на образовање, рекао је др Пејовић и додао да је кључни циљ ревизије била оцена да ли је успостављено ефикасно управљање пројектом „Програм модернизације школа“.

Драгојле Полић, државни ревизор и вођа тима за ревизију је нагласио да је фокус ревизије био на изградњи, доградњи и реконструкцији објеката, док опремање није било у центру пажње јер је за њега издвојен мањи део средстава.

Реализација уговора о извођењу радова трајала би знатно краће да су Министарство просвете и ЈУП били ефикаснији у управљању пројектом. То значи и да би пројекат краће трајао, рекао је Полић.

Увођење извођача у радове трајало је дуже од очекиваног. Није осигурано благовремено и адекватно продужење рока за извођење радова, што је имало последице на рад стручног надзора и комисија за пријем. Пријем изведених радова није вршен у примереном року, без одлагања, па су корисници отпочели са коришћењем објеката пре одређених провера.

Извештај је показао и да су радови на школским објектима извођени уз значајна кашњења у односу на уговорени број дана.

Радови су, у просеку,каснили 173 дана по секцији, односно извођачи су радове изводили пола године дуже него што је уговорено, рекао је Полић, а због неутврђивања одговорности изостала је и могућа наплата пенала.

Анализом 117 школских објеката, утврђено је да је од закључења уговора о извођењу радова до пријема изведених радова, било потребно око три године по школском објекту, што је знатно више од очекиваног.

Један од закључака је и да од 213 школских објеката, око 18 одсто није укључено у пројекат, док је за око пет одсто спремна тендерска документација, али извођење радова није уговорено.

Код две трећине секција или њих 140, радови су завршени. Код 25 секција радови су уговорени, али нису завршени. За десет секција спремна је тендерска документација, али радови још нису уговорени. Међутим, 38 секција није укључено у пројекат, објаснио је Полић.

За већину објеката који нису укључени, због хитности радова и споре реализације пројекта, школе су потражиле друге изворе финансирања, док је мањи део школа одбијен, због неспремности и недостатка расположивих средстава.

Државна ревизорска институција дала је препоруке Министарству просвете, науке и технолошког развојакако би управљање овим пројектом било успешније. Препоруке се односе на: обезбеђивање провере комплетности и адекватности техничке документације, као и спремности за градњу, пре расписивања јавне набавке радова; продужење рока за извођење радова на одговарајући начин; предузимање неопходних активности запријем изведених радова без одлагања; утврђивање кашњења извођења радова на адекватан начин, уз детаљно навођење разлога и одговорности; додатно обраћање пажње на реализацију уговора о извођењу радова, код којих извођач касни, како би благовремено предузеле неопходно мере.

Извештај о ревизији сврсисходности пословања Управљање „Програмом модернизације школа“ доступан је ОВДЕ.

Поделите