Најновије актуелности

18. 11. 2024.

Недостаци у систему интерних контрола код субјеката ревизије

Горанка Јовановић, овлашћенa државнa ревизорка, одржала је презентацију „Најчешћи недостаци у систему интерних контрола код субјеката ревизије“, на међународном семинару који је од 12. до 15. новембра на Златибору организовало Међународно удружење овлашћених интерних ревизора у јавном сектору, под називом „Степен развоја финансијског управљања и контроле и интерне ревизије у Републици Србији и региону“.

12. 11. 2024.

Представници ДРИ учесници радионице о праксама извештавања ради повећања утицаја ВРИ

Врховни државни ревизор у Сектору број 3, Жељко Mотић, и виши саветник за контролу квалитета, Милош Мандушић, учествовали су на радионици о праксама извештавања ради повећања утицаја врховних ревизорских институција (ВРИ) са темом „Боље писање извештаја“, одржаној од 7. до 8. новембра у Љубљани.

5. 11. 2024.

Одбор за финансије дао једногласну сагласност на Предлог финансијског плана ДРИ за 2025. годину

Председник Државне ревизорске институције (ДРИ) и генерални државни ревизор, др Душко Пејовић, представио је данас на седници Одбора за финансије, републички буџет и контролу трошења јавних средстава Народне скупштине Предлог финансијског плана Државне ревизорске институције за 2025. годину и пројекцијама за 2026. и 2027. годину.

 

24. 10. 2024.

Важност и значај рада интерне ревизије са становишта надлежности ДРИ

Горанка Јовановић, овлашћена државна ревизорка, одржала је презентацију под насловом „Препоруке Државне ревизорске институције указују на важност и значај рада интерне ревизије“, на семинару који је 24. и 25. октобра у Београду организовало Удружење овлашћених интерних ревизора у јавном сектору.

18. 10. 2024.

Делегација ДРИ учествовала на састанку Контакт комитета председника ВРИ ЕУ

Делегација Државне ревизорске институције (ДРИ), на челу са председником и генералним државним ревизором, др Душком Пејовићем, учествовала је на конференцији  „Независност врховних ревизорских институција (ВРИ) земаља Европске уније (ЕУ)“ и годишњем састанку Контакт комитета председника ВРИ земаља чланица Европске уније“ одржаним 15–17. октобра у Пафосу, у организацији ВРИ Републике Кипар.

null

Пад обима пошумљавања у Србији

Објављено: 26. 1. 2021.

Степен шумовитости у Србији је 29,1 одсто, док би према постављеним циљевима у Просторном плану Републике Србије од 2010. до 2020. године, оптимална шумовитост требало да буде 41,4 одсто, изјавио је данас др Душко Пејовић, председник Државне ревизорске институције и генерални државни ревизор.

Током представљања Извештаја о ревизији сврсисходности пословања „Пошумљавање у Републици Србији“ на конференцији за новинаре, др Пејовић је нагласио да је, према подацима Републичког завода за статистику, у Србији у 2018. години забележен пад обима пошумљавања од 22 одсто у односу на 2017. годину, док је у 2016. години обим пошумљавања био мањи у односу на претходну годину за 26 одсто.

Тренд опадања годишњег пошумљавања присутан је од 1995. године,тако да је данас он испод 2.000 хектара, док је осамдесетих година прошлог века пошумљавано око 10.000 хектара годишње.

Аутономна Покрајина Војводина, са испод седам одсто површине под шумама, представља подручје са најнижим степеном шумовитости у Србији и Европи. Да би се достигла оптимална шумовитост, предвиђена просторним планом АП Војводине, шумовитост би требало да се увећа више него дупло, истакао је др Пејовић и додао да је у 14 општина АП Војводине степен шумовитости испод један одсто.

Према подацима Светске банке и Еуростата, Србијa на светском нивоу бележи просечан ниво шумовитоси који износи око 30 одсто, а заостаје за просеком Европске уније који износи 39 одсто, рекао је др Пејовић и додао да Србија има најнижи степен шумовитости у односу на земље у окружењу.

Према речима Горана Чабаркапе, државног ревизора и вође тима који спровео ревизију, у Србији није донет Програм развоја шумарства, као ни планови развоја шумских области, којима би били утврђени правци развоја шума и шумарства на националном нивоу, односно нивоу шумских области.

 

У Србији се не предузимају активности у довољној мери на подизању нових шума у циљу постизања оптималне шумовитости. У периоду од 2015. до 2019. године утврђен је пад у обиму пошумљавања – оснивањунових шума за око 40 одсто и то са 992 хектара у 2015. години на 614 хектара у 2019. години, рекао је Чабаркапа.

Према подацима Управе за шуме, у Републици Србији постоји око 40 хиљада хектара државних шума и шумског земљишта уписаних на државне органе, градове, општине и месне заједнице, а који не могу бити корисници шума у складу са Законом, истакао је Чабаркапа.

Како је објаснио, постоје површине од преко 86 хиљада хектара где је стварно стање шума на земљишту а које се у катастру води као пољопривредно, што ствара ризик да се наведеним површинама не газдује у складу са Законом.

Према Програму пошумљавања необраслих површина ЈП „Војводинашуме", за период од 2014. до 2017. године, од планираних 1.196 хектара, пошумљено је 509 хектара, односно 43 одсто планираног.

Иако је закључком Скупштине АП Војводине предвиђено годишње повећање површина под шумама од 1.450 хектара, укупно је од 2011. до 2019. године пошумљено 1.397,4 хектара.

У Србији није у довољној мери успостављен ни ефикасан надзор у области шумарства.

У протеклих 20 година дуж административне линије са АП Косово и Метохија евидентирано је преко 640 хиљада m3 бесправно посеченог дрвета укупне вредности око 2,6 милијарди динара, рекао је Чабаркапа.

У државним шумама којима газдују ЈП „Србијашуме” и ЈП „Војводинашуме” у ревидираном периоду евидентирано је 87.735m3 бесправно посеченог дрвета, што чини штету преко 475 милиона динара. Највећи део бесправних сеча односи се нашуме којима газдује ЈП „Србијашуме”, односно око 95 одсто.

Од 2017. до 2019. године од укупно бесправно посечених стабала дрвета, око 82 хиљаде m3 налази се у шумама којима газдују ЈП Србијашуме, док се две трећине односи на бесправне сече дуж административне линије.

ЈП „Србијашуме” је од планираних радова у 2019. години на санацији оштећених шума дуж администрaтивне линије са АП Косово и Метохија, закључно са мајем 2020. године, реализовало 14 одсто површина у односу на план.

У складу са Националном инвентуром шума, укупна површина шума у Србији износи 2.252.400 хектара, од чега је у државном власништву 1.194.000 хектара или 53 одсто,а у приватном 1.058.400 хектара или 47 одсто.ЈП „Србијашуме” и ЈП „Војводинашуме” газдују и пружају стручно саветодавне послове за преко 90 одсто шума.

Државна ревизорска институција дала је препоруке субјектима ревизије у циљу унапређења стања у области шумарства.

Извештај о ревизији сврсисходности пословања "Пошумљавање у Републици Србији" доступан је ОВДЕ.