cyr

Дигитализација поступка ревизије већ 2020. године

Објављено: 23. 11. 2018.

Државна ревизорска институција (ДРИ) ће имати боље техничке могућности за системско праћење спровођења препорука које ће реализовати у склопу развоја прилагођеног софтвера за управљање ревизијама (АМС), чија се набавка планира за 2019. годину, а прва примена за 2020. годину, рекао је председник ДРИ и генерални државни ревизор др Душко Пејовић.

Он је током завршног представљања резултата мапирања процеса ревизије и утврђених захтева за Систем за управљање ревизијом нагласио да ће ДРИ, путем овог система, бити међу првим државним органима, која ће дигитализовати своје процесе.

Овај систем ће, између осталог, олакшати планирање ревизија, обезбедити базу података свих субјеката ревизије, омогућити праћење тока ревизије, затим, статуса препорука и пријава, али омогућити и електронско управљање документима у ревизији, истакао је др Пејовић.

Говорећи о отвореним подацима, односно подацима који су бесплатно доступни и у машински читљивим форматима, др Пејовић је нагласио да је ДРИ члан Радне групе за отворене податке.

Од ове године почећемо да објављујемо одазивне извештаје субјеката ревизије. На интернет презентацији ДРИ, поставили смо образац одазивног извештаја како бисмо олакшали његову израду субјектима ревизије и унифицирали његов изглед, подсетио је др Пејовић.

Заменица сталне представнице Програма Уједињних нација за развој (УНДП) у Србији, Стелијана Недера истакла је да je УНДП веома задовољан и поносан на резултате претходних и текућих пројеката које спроводи у партнерству са ДРИ.

Увођењем Система за управљање ревизијом, у складу са Владином агендом дигиталне трансформације, ДРИ ће повећати ефикасност и ефективност јавне управе, а то је од стратешке важности за Републику Србију, нагласила је Недера.

Директор Канцеларије за информационе технологије и електронску управу др Михаило Јовановић је рекао да је дигитализација један од приоритета Владе Србије, а главни ослонац дигитализације је реформа јавне управе.

Желимо да изградимо ефикасну и економичну јавну управу, поручио је др Јовановић.

По његовим речима донета су два важна закона у области дигитализације – Закон о електронском пословање и Закон о електронској управи.

Закон је дефинисао обавезу свих органа да своје податке поставе у машински читљивом формату, док се друга значајна ствар односи на успостављање сервисне магистрале органа, закључио је др Јовановић.

Ректор Универзитета у Новом Саду, др Дејан Јакшић је представио своја искуства у развоју ИТ решења за поступак ревизије.

Професор Економског факултета у Београду, др Милојко Арсић нагласио је да јавна средства морају ефикасно да се троше.

Након што смо унапредили макроекономску стабилност, сада држава треба да одлучи које пројекте ће реализовати. Кључна улога ДРИ је да провери да ли су јавна средства трошена за намене за које су биле потребне, да ли је било расипања или не, рекао је др Арсић.

Помоћница директора Националне академије за државну управу, Снежана Антонијевић је казала да је један од приоритета Владе дигитализација јавне управе.

Изазов дигитализације јавне управе је у непостојању оквира дигиталних компетенција службеника у управи, као и отпор променама који постоји код државних службеника, закључила је Антонијевић.

Генерални секретар Сталне конференције градова и општина (СКГО) Ђорђе Станичић је нагласио да је СКГО спремна да користи налазе које ревизори утврде спроводећи ревизију градова и општина, како би био унапређен рад локалних самоуправа, како би се, на тај начин, помогло грађанима и привреди.

Програмски директор Транспарентности Србија, Немања Ненадић је рекао да је основни приоритет да буду произведене информације, односно подаци, да информације буду доступне, и да могу несметано да се користе.

Потенцијална корист би била највећа код спровођења ревизија сврсисходности пословања када би подаци, не само о јавним набавкама, већ и о буџету, били доступни у машински читљивом облику, закључио је Ненадић.

Представници ВРИ Македоније, експерти на пројекту, представили су резултате спроведеног мапирања процеса и утврђених захтева за Систем за управљање ревизијом. У циљу увођења система за управљање ревизијама ДРИ је за запослене организовала седам радионица које су биле посвећене мапирању процеса у ревизији финансијских извештаја, затим годишњег планирања, праћења спровођења препорука и уверавања у квалитет, затим мапирању процеса у ревизији правилности пословања, онда у ревизији сврсисходности пословања, као и мапирању процеса извештавања о учинку и подношења и праћења пријава. Неке од радионица биле су посвећене утврђивању системских захтева за АМС софтвер и приоритете за ревизију финансијских извештаја, правилности и сврсисходности пословања, као и оцени ревизијских образаца и њихове усклађеност са новим захтевима и методологијом. У радионицама је учествовало 120 запослених ДРИ, утврђено је 106 задатка за будући систем, са 295 активности и 423 документа релевантна за поступак ревизије.

Радионице су организоване у оквиру пројекта „Ефикаснији механизми одговорности у области јавних финансија“ који спроводе Државна ревизорска институција, Министарство финансија, Управа за јавне набавке, Комисија за заштиту права у поступцима јавних набавки, Правосудна академија, Стална конференција градова и општина (СКГО) и Програм Уједињених нација за развој (УНДП). Пројекат финансира Влада Краљевине Шведске.