cyr

Стотине милиона динара пореских обвезника троши се на плаћање комисија без јасних критеријума и без контроле њиховог рада

Стотине милиона динара пореских обвезника троши се на плаћање комисија без јасних критеријума и без контроле њиховог рада, истакао је Радослав Сретеновић, председник Државне ревизорске институције и генерални државни ревизор, као кључну поруку, на данашњој конференцији за медије одржаној поводом представљања извештаја о ревизији сврсисходности пословања „Оправданост формирања комисија и других сталних и привремених радних тела у јавном сектору“.

У јавном сектору Републике Србије годинама се формира велики број комисија и других радних тела за које се издвајају значајна средства. Формирање, избор чланова и исплате накнада члановима комисија и других сталних и привремених радних тела врши се без утврђених критеријума и мерила, што даје широка овлашћења руководиоцима органа и отвара могућност злоупотреба.

Државна ревизорска институција спровела је трећу ревизију сврсисходности пословања са циљем да утврди оправданост формирања комисија и радних тела, да утврди да ли исте на ефикасан начин извршавају своје задатке и остварују постављене циљеве, као и да да препоруке за унапређење ове области.

Имајући у виду велики број корисника јавних средстава, одлучили смо да упитник у циљу прикупљања основних података о комисијама пошаљемо на адресе 191 корисника јавних средстава, рекао је Сретеновић.

На основу квантитативних и квалитативних критеријума, изабрано је 14 субјеката ревизије, и то: генерални секретаријат Владе; министарства (Министарство просвете, науке и технолошког развоја, Министарство правде и Министарство финансија; градови: (Панчево, Чачак и Шабац); општине (Рума, Бачка Паланка, Мерошина, Пећинци, Житорађа, Ковин и Бачки Петровац).

Анализом достављених података на упитник Државне ревизорске институције од 29.07.2015. године утврдили смо да је у 2014. години евидентирано 488 комисија са ангажованих 3.332 члана; да је од укупног броја комисија око 67% било плаћено; 324 плаћене комисије одржале су 2.652 седнице и око 2,2 хиљаде чланова примило је накнаду у износу од 364,8 милиона динара.

У поступку ревизије која је извођена у периоду од јула 2015. године до маја 2016. године, утврдили смо и закључили да субјекти ревизије не воде јединствене и свеобухватне евиденције о комисијама; да оснивачи у великој мери нису комисијама дефинисали рок завршетка посла и начин извештавања, а постоје и случајеви када нису дефинисани нициљ и задатак, што утиче на ефикасан рад комисија; да не постоје или нису јасно дефинисани критеријуми за оснивање комисија, број чланова и висину накнада за рад у комисијама, што ствара ризик од прекомерног трошења средстава; да се у највећој мери рад комисија преклапа са редовним пословима органа и да руководиоци у највећој мери не преиспитују оправданост постојања и сврсисходност рада комисија, што за последицу има велики број комисија и значајна средства које се издвајају за њихов рад, рекао је Сретеновић.

Након спроведене ревизије „Оправданост формирања комисија и других сталних и привремених радних тела у јавном сектору“ у циљу унапређења система оснивања и рада комисија, ДРИ је Влади Републике Србије дала следеће препоруке: да у јавном сектору утврди и преиспита број сталних радних тела, број чланова, право на накнаду и нормативно уреди ову област; да утврди мерила, критеријуме за висину накнаде за рад председника и чланова комисија и других привремених радних тела у јавном сектору, као и да обавеже кориснике јавних средстава да на транспарентан начин извештавају и обеледањују податке сталних и привремених радних тела, свих њених чланова, начин плаћања и висину накнаде по члану.

Субјектима ревизије, Државна ревизорска институција дала је препоруке да: успоставе јединствене и свеобухватне евиденције о комисијама на начин да се из тих евиденција може утврдити оснивач комисије, укупан број формираних и плаћених комисија, правни основ формирања, укупан број чланова комисија, број одржаних седница, висина исплаћених накнада за рад у комисијама, као и податак да ли је достављен извештај о раду или обављеном послу и учини их јавно доступним; преиспитају оправданост формираних комисија и других радних тела, и потребу оснивања нових, осим оних предвиђених законом; приликом оснивања комисија и других радних тела јасно дефинишу циљ и задатак, број чланова,рок извршења задатака, висину накнаде, резултат рада комисије, начин извештавања о раду, као и начин контроле њиховог рада; преиспитају потребу плаћања и висину накнада за рад у комисијама, и у том циљу иницирају измене закона, других прописа, општих и других аката којима је уређено плаћање ових накнада.

Извештај о ревизији сврсисходности пословања „Оправданост формирања комисија и других сталних и привремених радних тела у јавном сектору“ објављен је на сајту Институцијe.

Поделите