Најновије актуелности

18. 11. 2024.

Недостаци у систему интерних контрола код субјеката ревизије

Горанка Јовановић, овлашћенa државнa ревизорка, одржала је презентацију „Најчешћи недостаци у систему интерних контрола код субјеката ревизије“, на међународном семинару који је од 12. до 15. новембра на Златибору организовало Међународно удружење овлашћених интерних ревизора у јавном сектору, под називом „Степен развоја финансијског управљања и контроле и интерне ревизије у Републици Србији и региону“.

12. 11. 2024.

Представници ДРИ учесници радионице о праксама извештавања ради повећања утицаја ВРИ

Врховни државни ревизор у Сектору број 3, Жељко Mотић, и виши саветник за контролу квалитета, Милош Мандушић, учествовали су на радионици о праксама извештавања ради повећања утицаја врховних ревизорских институција (ВРИ) са темом „Боље писање извештаја“, одржаној од 7. до 8. новембра у Љубљани.

5. 11. 2024.

Одбор за финансије дао једногласну сагласност на Предлог финансијског плана ДРИ за 2025. годину

Председник Државне ревизорске институције (ДРИ) и генерални државни ревизор, др Душко Пејовић, представио је данас на седници Одбора за финансије, републички буџет и контролу трошења јавних средстава Народне скупштине Предлог финансијског плана Државне ревизорске институције за 2025. годину и пројекцијама за 2026. и 2027. годину.

 

24. 10. 2024.

Важност и значај рада интерне ревизије са становишта надлежности ДРИ

Горанка Јовановић, овлашћена државна ревизорка, одржала је презентацију под насловом „Препоруке Државне ревизорске институције указују на важност и значај рада интерне ревизије“, на семинару који је 24. и 25. октобра у Београду организовало Удружење овлашћених интерних ревизора у јавном сектору.

18. 10. 2024.

Делегација ДРИ учествовала на састанку Контакт комитета председника ВРИ ЕУ

Делегација Државне ревизорске институције (ДРИ), на челу са председником и генералним државним ревизором, др Душком Пејовићем, учествовала је на конференцији  „Независност врховних ревизорских институција (ВРИ) земаља Европске уније (ЕУ)“ и годишњем састанку Контакт комитета председника ВРИ земаља чланица Европске уније“ одржаним 15–17. октобра у Пафосу, у организацији ВРИ Републике Кипар.



Стање у области руралног развоја још увек није задовољавајуће

Објављено: 25. 2. 2021.

Врховни државни ревизор у Сектору број 2 Стојанка Миловановић и виши саветник у ревизији Ђурђа Ковачевић представиле су данас на састанку Сталне конференције градова и општина (СКГО) - Мреже за пољопривреду и рурални развој, путем zoom платформе, најзначајније налазе, закључке и препоруке које су обухваћене Извештајем о ревизији сврсисходности пословања „Подстицаји мерама руралног развоја“.

Руралне области у Републици Србији се сусрећу са бројним проблемима, попут старачких газдинстава и застареле пољопривредне механизације.

Последњих година усвојен је велики број докумената, стратегија, закона, као и подзаконских аката, који регулишу област руралног развоја, али ипак стање још увек није задовољавајуће.

Циљ ревизије је био оценити да ли су надлежни органи кроз подстицаје мерама руралног развоја допринели остварењу циљева политике руралног развоја.

Државна ревизорска институција је у фази планирања ревизије послала упитнике на адресе 145 ЈЛС и утврдила да само 26 одсто градова и општина има усвојене стратешке планове руралног развоја у 2019. години.Управо градови и општине који издвајају највише средстава за подстицаје мерама руралног развоја, немају стратешке планове.

Ревизија је показала и да су подаци о планираним средствима за подстицаје мерама руралног развоја у евиденцији општина и градова, Аутономне Покрајине Војводине,и програмима подршке и евиденцији Министарства пољопривреде различити.

Према наводима Министарства пољопривреде, измене образаца и садржине програма подршке дешавају се због сталног усклађивања националног законодавства са правним тековинама Европске уније.

Различитост података онемогућава примену квалитативне и квантитативне анализе мера ефеката руралног развоја на нивоу градова и општина, а самим тим и спровођење евалуације на националном нивоу.

За период ревизије уочен је пораст броја општина и градова које имају Програм подршке и то са 108 у 2017. години на 120 у 2019. години.

Највећи број општина и градова које не пружају подршку за спровођењеовог програма налази се на територији АП Војводине.

У 2017. и 2018. години Министарство пољопривреде није могло да утврди да ли су програми подршке општина и градова и АП Војводине усклађени са циљевима политике руралног развоја, јер је тек у 2018. години донело Национални програм руралног развоја који не прописује квантитативно утврђене циљне вредности показатеља, нити динамику њихове реализације.

Представљање најважнијих налаза, закључака и препорука из ревизије сврсисходности пословања која је спроведена током 2020. године, помоћи ће јединицама локалних самоуправа у будућем сагледавању и реализовању локалне политике подстицаја кроз програме подршке пољопривреди и руралном развоју.

Мрежу за пољопривреду и рурални развој СКГО чине стручњаци локалних управа који се баве питањима пољопривреде и руралног развоја и израђују и реализују годишње програме подршке пољопривреди и руралном развоју.