Најновије актуелности

16. 4. 2025.

ДРИ започела ревизију код 101 субјекта ревизије

Државна ревизорска институција (ДРИ) започела је током априла поступак ревизије финансијских извештаја, правилности пословања и комбинованих ревизија финансијских извештаја и правилности пословања код 101 субјекта ревизије.

15. 4. 2025.

Чланица Савета ДРИ представила најчешће неправилности у ревизији финансијских извештаја

„Најчешће неправилности у ревизији финансијских извештаја односе се на погрешно евидентирање у помоћним књигама и исказивање у финансијским извештајима, исказивање неодговарајуће економске класификације, исказивање износа или извора финансирања у неодговарајућој колони финансијских извештаја“, рекла је Љиљана Димитријевић, чланица Савета Државне ревизорске институције (ДРИ) на семинару који је Институт интерних ревизора Србије организовао 14. и 15. априла на Фрушкој гори.

11. 4. 2025.

Започето спровођење комбинованих ревизија правилности и сврсисходности пословања

У складу са Програмом ревизије Државне ревизорске институције (ДРИ) за 2025. годину, ДРИ је започела спровођењe комбиноване ревизије правилности и сврсисходности пословања.

11. 4. 2025.

Представница ДРИ предавач на семинару о значају функционисања система финансијског управљања и контроле

Горанка Јовановић, овлашћена државна ревизорка представила је важност, значај и улогу интерне ревизије на семинару Удружења овлашћених интерних ревизора у јавном сектору одржаном 10. и 11. априла у циљу промоције и развоја професије интерне ревизије код корисника јавних средстава у Републици Србији и имплементације интерне финансијске контроле, односно система финансијског управљања и контроле.

9. 4. 2025.

Започето спровођење ревизија сврсисходности пословања из Програма ревизије ДРИ за 2025. годину

Државна ревизорска институција (ДРИ) започела је спровођење ревизија сврсисходности пословања у складу са Програмом ревизије за 2025. годину.

null

Недовољна ефикасност контроле аквизиција од стране надлежних органа

Објављено: 23. 12. 2019.

Државна предузећа су спроводила аквизиције, којима су преузимала власништво над капиталом других правних лица. На тај начин је Република Србија посредно стекла учешћа (уделе) у капиталу тих правних лица. Стицање финансијске имовине аквизицијама упутило је на потребу надзорa и контроле тог процеса од стране надлежних органа, рекао је др Душко Пејовић, председник Државне ревизорске институције и генерални државни ревизорна представљању Извештаја о ревизији сврсисходности пословања „Ефикасност контроле аквизиција од стране надлежних органа.

Отежавајуће околности за контролу аквизиција су непостојање јединственог и свеобухватног регистра државних предузећа у којима РС има учешће у капиталу, контрола аквизиција државних предузећа је делимично дефинисана у различитим законима и подзаконским актима, као и непотпуна координација надлежних органа, истакао је др Пејовић.

У извештају је наведено да је циљ ревизије био да се утврди у којој мери су законодавни и институционални оквир обезбедили ефикасну контролу процеса аквизиције и да ли су државна предузећа вршила анализе у сврху доношења одлука o процесу аквизиција.

Вођа тима који је спровео ревизију и државни ревизор Горанка Јовановић је нагласила да би контрола аквизиција била ефикаснија формирањем регистра државних предузећа и успостављањем потпуније координације између надлежних органа.

Непостојање јединственог и свеобухватног регистра државних предузећа отежало је контролу процеса аквизиција од стране надлежних органа. Оваква ситуација је отежала и попис учешћа РС у капиталу правних лица и тачно исказивање стања финансијске имовине у Билансу стања РС, рекла је Јовановић.

По њеним речима, Република Србија је у процесу приступања Европској унији и кроз сарадњу са Међународним монетарним фондомизразила намеру да изради Стратегију за управљање предузећима у државном власништву и да објављује информације о учешћу РС у капиталу државних предузећа.

Објављивање ових информација је отежано без постојања регистра државних предузећа, рекла је Јовановић.

Вредност аквизиција које су спровели ЈП ЕПС, ЈП Србијагас и Телеком Србија а.д, повећана је са 154 милијарде на око 200 милијарди динара, у периоду 2016−2018. година, навела је Јовановић.

Како је објаснила, законодавни и институционални оквир су обезбедили услове за контролу процеса аквизиција, али непотпуна координација између надлежних органа и органа управљања државних предузећа умањила је ефикасност контроле.

У извештају је наведено да су Влада РС, Министарство привреде, Министарство рударства и енергетике и Надзорни одбори ЈП ЕПС и ЈП Србијагас, вршили контролу аквизиција, које су спровела ова два државна предузећа.

Координација између наведених надлежних органа у вези процеса аквизиција је успостављена и документована.

Контролу аквизиција које је спровео Телеком Србија а.д, извршио је Надзорни одбор Друштва, док контрола Министарства привреде није документована.

При доношењу одлука о спровођењу аквизиција, државна предузећа су вршећи анализе највише пажње посвећивала стратешким циљевима.

Државна ревизорска институција је дала Министарству привреде препоруке у циљу успостављања ефикасније контроле аквизиција и то да успостави јединствену и свеобухватну евиденцију државних предузећа у којима Република Србија има учешће у капиталу, која би садржала проценат учешћа, основне перформансе пословања и консолидовано власништво државних предузећа и да успостави смернице за обављање послова који би се односили на одређивање стратешких циљева, унапређење рада и пословања и надзор у државним предузећима.

Извештај о ревизији сврсисходности пословања "Ефикасност контроле аквизиција од стране надлежних органа" доступан је ОВДЕ.