Најновије актуелности

18. 11. 2024.

Недостаци у систему интерних контрола код субјеката ревизије

Горанка Јовановић, овлашћенa државнa ревизорка, одржала је презентацију „Најчешћи недостаци у систему интерних контрола код субјеката ревизије“, на међународном семинару који је од 12. до 15. новембра на Златибору организовало Међународно удружење овлашћених интерних ревизора у јавном сектору, под називом „Степен развоја финансијског управљања и контроле и интерне ревизије у Републици Србији и региону“.

12. 11. 2024.

Представници ДРИ учесници радионице о праксама извештавања ради повећања утицаја ВРИ

Врховни државни ревизор у Сектору број 3, Жељко Mотић, и виши саветник за контролу квалитета, Милош Мандушић, учествовали су на радионици о праксама извештавања ради повећања утицаја врховних ревизорских институција (ВРИ) са темом „Боље писање извештаја“, одржаној од 7. до 8. новембра у Љубљани.

5. 11. 2024.

Одбор за финансије дао једногласну сагласност на Предлог финансијског плана ДРИ за 2025. годину

Председник Државне ревизорске институције (ДРИ) и генерални државни ревизор, др Душко Пејовић, представио је данас на седници Одбора за финансије, републички буџет и контролу трошења јавних средстава Народне скупштине Предлог финансијског плана Државне ревизорске институције за 2025. годину и пројекцијама за 2026. и 2027. годину.

 

24. 10. 2024.

Важност и значај рада интерне ревизије са становишта надлежности ДРИ

Горанка Јовановић, овлашћена државна ревизорка, одржала је презентацију под насловом „Препоруке Државне ревизорске институције указују на важност и значај рада интерне ревизије“, на семинару који је 24. и 25. октобра у Београду организовало Удружење овлашћених интерних ревизора у јавном сектору.

18. 10. 2024.

Делегација ДРИ учествовала на састанку Контакт комитета председника ВРИ ЕУ

Делегација Државне ревизорске институције (ДРИ), на челу са председником и генералним државним ревизором, др Душком Пејовићем, учествовала је на конференцији  „Независност врховних ревизорских институција (ВРИ) земаља Европске уније (ЕУ)“ и годишњем састанку Контакт комитета председника ВРИ земаља чланица Европске уније“ одржаним 15–17. октобра у Пафосу, у организацији ВРИ Републике Кипар.

null

Недовољна ефикасност контроле аквизиција од стране надлежних органа

Објављено: 23. 12. 2019.

Државна предузећа су спроводила аквизиције, којима су преузимала власништво над капиталом других правних лица. На тај начин је Република Србија посредно стекла учешћа (уделе) у капиталу тих правних лица. Стицање финансијске имовине аквизицијама упутило је на потребу надзорa и контроле тог процеса од стране надлежних органа, рекао је др Душко Пејовић, председник Државне ревизорске институције и генерални државни ревизорна представљању Извештаја о ревизији сврсисходности пословања „Ефикасност контроле аквизиција од стране надлежних органа.

Отежавајуће околности за контролу аквизиција су непостојање јединственог и свеобухватног регистра државних предузећа у којима РС има учешће у капиталу, контрола аквизиција државних предузећа је делимично дефинисана у различитим законима и подзаконским актима, као и непотпуна координација надлежних органа, истакао је др Пејовић.

У извештају је наведено да је циљ ревизије био да се утврди у којој мери су законодавни и институционални оквир обезбедили ефикасну контролу процеса аквизиције и да ли су државна предузећа вршила анализе у сврху доношења одлука o процесу аквизиција.

Вођа тима који је спровео ревизију и државни ревизор Горанка Јовановић је нагласила да би контрола аквизиција била ефикаснија формирањем регистра државних предузећа и успостављањем потпуније координације између надлежних органа.

Непостојање јединственог и свеобухватног регистра државних предузећа отежало је контролу процеса аквизиција од стране надлежних органа. Оваква ситуација је отежала и попис учешћа РС у капиталу правних лица и тачно исказивање стања финансијске имовине у Билансу стања РС, рекла је Јовановић.

По њеним речима, Република Србија је у процесу приступања Европској унији и кроз сарадњу са Међународним монетарним фондомизразила намеру да изради Стратегију за управљање предузећима у државном власништву и да објављује информације о учешћу РС у капиталу државних предузећа.

Објављивање ових информација је отежано без постојања регистра државних предузећа, рекла је Јовановић.

Вредност аквизиција које су спровели ЈП ЕПС, ЈП Србијагас и Телеком Србија а.д, повећана је са 154 милијарде на око 200 милијарди динара, у периоду 2016−2018. година, навела је Јовановић.

Како је објаснила, законодавни и институционални оквир су обезбедили услове за контролу процеса аквизиција, али непотпуна координација између надлежних органа и органа управљања државних предузећа умањила је ефикасност контроле.

У извештају је наведено да су Влада РС, Министарство привреде, Министарство рударства и енергетике и Надзорни одбори ЈП ЕПС и ЈП Србијагас, вршили контролу аквизиција, које су спровела ова два државна предузећа.

Координација између наведених надлежних органа у вези процеса аквизиција је успостављена и документована.

Контролу аквизиција које је спровео Телеком Србија а.д, извршио је Надзорни одбор Друштва, док контрола Министарства привреде није документована.

При доношењу одлука о спровођењу аквизиција, државна предузећа су вршећи анализе највише пажње посвећивала стратешким циљевима.

Државна ревизорска институција је дала Министарству привреде препоруке у циљу успостављања ефикасније контроле аквизиција и то да успостави јединствену и свеобухватну евиденцију државних предузећа у којима Република Србија има учешће у капиталу, која би садржала проценат учешћа, основне перформансе пословања и консолидовано власништво државних предузећа и да успостави смернице за обављање послова који би се односили на одређивање стратешких циљева, унапређење рада и пословања и надзор у државним предузећима.

Извештај о ревизији сврсисходности пословања "Ефикасност контроле аквизиција од стране надлежних органа" доступан је ОВДЕ.