cyr

Република Србија још нема прецизну евиденцију о непокретностима којима располаже

Закон о јавној својини је усвојен 2011. године, а Република Србија још нема прецизну еви­де­­нцију о непокретностима којима располаже. У 2016. години је успостављен јавни електро­нски Регистар непокретности у јавној својини, али је његова ажурност на ниском нивоу, речено је на данашњој конференцији за новинаре Државне ревизорске институције. Извештај о ревизији сврсисходности пословања „Ефикасност информационог система за Регистар непокретности у јавној својини“ који је представљен на конференцији је показао да је евидентирано 230.000 непокретности, а процене о коначном броју свих врсте непокретности није могуће утврдити.

Др Душко Пејовић, председник Државне ревизорске институције и генерални државни ревизор је нагласио да је ово први извештај ИТ ревизије.

Ова ревизија је спроведена из два разлога – досадашњих налаза извештаја о ревизији и налаза из Извештаја о ревизији сврсисходности пословања „Располагање непокретностима у својини Републике Србије“ који је Државна ревизорска институција објавила 2015. године, рекао је др Пејовић и најавио да ће ДРИ следеће године имати два тима за спровођење ИТ ревизије.

Драган Стојановић, државни ревизор за ИТ ревизију је истакао да је циљ ревизије била оцена ефикасности информационог система Регистра непокре­тно­сти у јавној својини, адекватност апликације, верификовање ажурности и интегритета евиде­нти­ра­них података и оцена укупне безбедности информационог система

Кључна порука извештаја је да информациони систем Регистра непокретности у јавној својини не омогућава евидентирање података на потпуно ефикасан начин, рекао је Стојановић.

По његовим речима, недовољна активност корисника и неадекватно ИТ управљање је довело до неиспуњења основног циља Регистра непокретности у јавној својини, а то је свеобухватна јединствена и ажурна евиденција.

Иако информациони систем за Регистар непокретности у јавној својиниРепубличке дирекције за имовину Републике Србије испуњава прописане обавезе, корисници нису препознали његову употребљивост за послове управљања имовином и делимично или у потпуности нису уносили податке о свим непо­кретностима, рекао је Стојановић.

Како је рекао, постојећи начин приступа апликацији који се огледа у обавезној употреби електронског сертификата је код једног броја корисника отежао или онемогућио рад, због тога што лица задужена за унос немају електронски сертификат, или због техничких проблема са његовим коришћењем.

Државна ревизорска институција је дала Републичкој дирекцији за имовину и Канцеларији за информационе технологије и електронску управу препоруке у циљу уређења ове области.

Извештај о ревизији сврсисходности пословања "Ефикасност информационог система за регистар непокретности у јавној својини" доступан је ОВДЕ.

Поделите