cyr

Др Пејовић: Због одсуства ефикасног надзора и контроле над управљањем индустријским отпадом, буџет Републике Србије за пет година оштећен за 6,7 милијарди динара

У Републици Србији је током 2018. године произведено 11,6 милиона тона отпада, односно 1,7 тона отпада по становнику. Од укупне количине отпада преко девет милиона тона представља индустријски отпад, рекао је др Душко Пејовић, председник Државне ревизорске институције и генерални државни ревизор. На конференцији за новинаре, током представљања Извештаја о ревизији сврсисходности пословања „Управљање индустријским отпадом“,др Пејовић је нагласио да од укупно произведеног отпада, око 90 хиљада тона отпада се класификује као опасан отпад који у највећој мери потиче из индустрије.

Јавно предузеће "Електропривреда Србије" (ЕПС) је, према речима др Пејовића, највећи генератор индустријског отпада и није поступило по главном пројекту санације, затварања и рекултивације депоније пепела и шљаке "Средње костолачко острво", јер депонија није затворена до јула 2015. године, како је предвиђено главним пројектом.Због тога су две касете истовремено активне, па долази до развејавања пепела у околна насеља, као и до емисије загађујућих материја са депоније пепела, што представља ризик поживотну средину и здравље људи.

У 2018. години ЕПС је произвео 7,5 милиона тона отпада – пепела, од чега се чак седам милиона тона, односно 93 одсто односи на пепео у термоелектранама у Обреновцу и Костолцу. У претходне три године термоелектране ЕПС-а су произвеле 20,73 милиона тона пепела, а укупно је продато за потребе цементара и циглана 525 хиљада тона, што је 2,5 одсто. Укупни трошкови депоновања пепела ЕПС-а у периоду 2016-2018. године износе 9,4 милијарди динара.

Веома мали део отпада се прерађује. Нема правилног третирања отпада, који би требало да буде коришћен при изградњи саобраћајница, инфраструктуре, објеката, истакао је др Пејовић и додао да је Јавно предузеће „Електропривреда Србије“ од укупно 7,5 милиона тона отпада искористила свега 73 тоне.

По његовим речима, због одсуства ефикасног надзора и контроле над управљањем индустријским отпадом, буџет Републике Србије у периоду од 2014-2018. године је оштећен за 6,7 милијарди динара само од увоза возила као производа који после употребе постају посебни токови отпада.

Само по овом основу, за пет година у буџет Републике Србије није уплаћено 6,7 милијарди динара, односно 57 милиона евра. За толико новца могла су да буду изграђена 57 обданишта, поручио је др Пејовић. Он је нагласио и да је, по овом основу, за три године буџет оштећен за 4,7 милијарди динара, што представља збир свих трошкова који се односе на рад Државне ревизорске институција у последњих десет година.

Горан Чабаркапа, државни ревизор и вођа тима који је спровео ову ревизију нагласио је да је закључак ревизије да је у Републици Србији потребно успоставити ефикаснији систем управљања индустријским отпадом ради заштите и унапређења животне средине.

Ревизијом смо утврдили да нису донета сва планска документа у области управљања отпадом, што указује да нису предузете све активности у циљу ефикаснијег планирања управљања индустријским отпадом, рекао је Чабаркапа.

Министарство заштите животне средине није састављало и подносило извештајe о спровођењу стратегије Влади. Скупштина АП Војводине није разматрала извештаје о реализацији регионалних и локалних планова на својој територији и није их достављала Министарству и Агенцији. Јединице локалне самоуправе нису састављале и достављале извештаје о реализацији локалних/регионалних планова надлежним органима у складу са Законом о управљању отпадом, нагласио је Чабаркапа.

Према речима Чабаркапе, подаци Агенције за заштиту животне средине указују да око 80 одсто произведеног индустријског отпада у Републици Србији остаје на локацији самог произвођача, што указује на низак проценат третмана индустријског отпада, као и на недовољно коришћење отпада као сировине.

Ови подаци и чињеница да не постоји постројење за третман опасног отпада, указују да се индустријским отпадом не управља у довољној мери на ефикасан начин, што представља ризик по животну средину и здравље људи, рекао је Чабаркапа.

Чабаркапа је нагласио да, према подацима Еуростата за 2016. годину, Србија у највећој мери одлаже отпад на депонији, односно спада у земље са најмањим процентом поновне употребе отпада. У ту групу, поред Србије, спадају и Северна Македонија, Румунија и Грчка. За разлику од њих, Словенија, Белгија, Италија, Чешка, Малта и Немачка су примери земаља код којих је третман отпада преко 80одсто. Треба истаћи пример Словеније која третира преко 95 одсто отпада.

Државнаревизорска институција је субјектима ревизије – Министарству заштите животне средине, Покрајинском секретаријату за урбанизам и заштиту животне средине АП Војводине, Агенцији за заштиту животне средине и ЈП Електропривреда Србије дала одређене препоруке у циљу успостављања ефикаснијег система управљања индустријским отпадом.

Извештај о ревизији сврсисходности пословања "Управљање индустријским отпадом" доступан је ОВДЕ.

Поделите