cyr

Скоро 50 одсто корисника новчане социјалне помоћи је радно способно

Новчану социјалну помоћ у Србији од 2016. до 2018. године примало је око 268 хиљада људи, од којих је приближно 50 одсто радно способно, један је од налаза Извештаја о ревизији сврсисходности пословања "Материјална подршка као мера смањења сиромашта“ који је објавила Државна ревизорска иснтитуција. На конференцији за новинаре, током представљања извештаја, указано је на закључак да радно способни корисници новчане социјалне помоћи углавном дуго остају у систему социјалне заштите.

Др Душко Пејовић, председник Државне ревизорске институције и генерални државни ревизор је нагласио да je у последње три године за накнаду за социјалну заштиту у Србији просечногодишње планирано око 26 милијарди динара. Од наведеног износа само за новчану социјалну помоћ просечно је извршено 14,3 милијарде динара, рекао је др Пејовић.

Светлана Милановић Врцељ, виши саветник у ревизији и вођа тима за ову ревизију сврсисходности је нагласила да постојећи систем социјалне заштите не доводи до остварења постављених циљева а због недовољно ефикасне сарадње надлежних органа пропушта се прилика да радно способни корисници новчане социјалне помоћи изађу из система социјалне заштите.

Анализом података Министарства о броју корисника новчане социјалне помоћи, код 140 центара за социјални рад, за период 2016 - 2018. године, посматрајући по регионима Републике Србије, утврдили смо да се највећи проценат, 35 одсто корисника новчане социјалне помоћи налази на територији Аутономне покрајине Војводине, нагласила је Врцељ.

Како је рекла, Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања није предузело све активности како би се смањила зависност радно способних корисника новчане социјалне помоћи од социјалних служби.

По њеним речима, Центри за социјални рад-субјекти ревизије и Национална служба за запошљавање делимично су предузимали активности у циљу социјалне укључености радно способних корисника новчане социјалне помоћи.

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања делимично врши надзор над трошењем 14 милијарди динара које се годишње издвајају за новчану социјалну помоћ. На територији Републике Србије у периоду 2016 – 2018. године извршен је надзор само четири од укупно 140 центара за социјални рад, односно три одсто. Ова четири центра обухватају просечно 2.699 корисника новчане социјалне помоћи (1.040 породица), а од 114 прегледаних предмета 92 одсто решења је било поништено и враћено на поновно одлучивање, поручила је Врцељ.

Према њеним речима, у ревизији је утврђено да је у мере активне политике запошљавања укључен 11.231 корисник новчане социјалне помоћи од укупно 142.791 теже запошљивих лица, што чини просечно 7,87 одсто.

У поступку ревизије утврдили смо да оптерећеност запослених у центрима за социјални рад, који раде на пословима признавања права на новчану социјалну помоћ није равномерна. Тако у Центру за социјални рад Ниш један стручни радник задужен је за око 2.000 радно способних корисника новчане социјалне помоћи, у Центру за социјални рад Сомбор 798 корисника, док је у Градском центру за социјални рад у Београду један стручни радник задужен за 151 корисника, нагласила је Врцељ.

За све утврђене несврсисходности надлежним органима-субјектима ревизије и то Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Националној служби за запошљавање, Градском центру за социјални рад у Београду, Центру за социјални рад „Свети Сава“ у Нишу и Центру за социјални рад у Сомбору дате су препоруке како би били отклоњени узроци проблема, а систем социјалне заштите постао ефективнији.

Извештај о ревизији сврсисходности пословања "Материјална подршка као мера смањења сиромаштва" доступан је ОВДЕ.

Поделите