Најновије актуелности

26. 6. 2024.

Др Пејовић представио Извештај о раду ДРИ за 2023. годину члановима Одбора за финансије, републички буџет и контролу трошења јавних средстава

Др Душко Пејовић, председник Државне ревизорске институције (ДРИ) и генерални државни ревизор, је дана 25. јуна 2024. године у Народној Скупштини Републике Србије, представио члановима Одбора за финансије, републички буџет и контролу трошења јавних средстава, Извештај о раду ДРИ за 2023. годину.

17. 6. 2024.

Наставак обука у оквиру реализације Посебног програма стручног усавршавања запослених у ДРИ за 2024. годину

Планирање ревизија, ревизијска документација, писање извештаја о ревизији, као и прикупљање доказа за писање пријава биле су теме предавања које су врховни државни ревизори, Ивица Гавриловић и Жељко Мотић, овлашћени државни ревизори, Слободан Мијаиловић и Зоран Степановић и секретар Институције, Маја Лакићевић одржали за запослене у Државној ревизорској институцији (ДРИ), у Нишу, Новом Саду и Крагујевцу.

13. 6. 2024.

Ревизија јавних набавки у јединицама локалне самоуправе

Врховна државна ревизорка у Сектору број 2, Стојанка Миловановић, одржала је данас презентацију „Ревизија јавних набавки у јединицама локалне самоуправе – налази и препоруке у процесу планирања јавних набавки“ на радионици која је окупила бројне службенике за јавне набавке запослене у јединицама локалне самоуправе.

12. 6. 2024.

Представници ДРИ учесници четвртог мастеркласа о методолошким питањима у ревизији општина

Никола Стефановић, овлашћени државни ревизор, представио је данас налазе, закључке и препоруке из Извештаја о ревизији сврсисходности пословања „Ефикасност коришћења пољопривредног земљишта у државној својини“ током четвртог мастеркласа о методолошким питањима у ревизији општина, који је онлајн организовала врховна ревизорска институција Летоније, председавајућа ЕУРОСАИ Радном групом за ревизију општина.

10. 6. 2024.

ДРИ укључена у глобалну иницијативу „Климатски скенер“

Никола Стефановић, овлашћени државни ревизор и Јелена Ивковић, виша саветница у ревизији, учествовали су од 3. до 7. јуна на радионици  за имплементацију алата „Климатски скенер“, коју је у Прагу одржала Врховна ревизорска институција (ВРИ) Бразила уз подршку ВРИ Чешке Републике, као и међународних стручњака.



Јавна предузећа трошила субвенције на текуће пословање и покриће губитака

Објављено: 18. 12. 2018.

Осам ревидираних локалних власти су у периоду од 2015. до 2017. године одобриле 31 милијарду динара за текуће пословање и покриће губитака јавних предузећа, због чега су смањене могућности за унапређење локалне инфраструктуре, главни је закључак Извештаја о ревизији сврсисходности пословања „Субвенције јединица локалне самоуправе јавним предузећима“.

Градови Београд, Крагујевац, Суботица, Панчево, затим, градске општине Гроцка и Обреновац, и општине Смедеревска Паланка и Бор сујавним предузећима одобриле субвенције у укупном износу од 41 милијарде динара. Износ од 31 милијарде динара је потрошен за текуће пословање локалних јавних предузећа, a 10 милијарди динара за инвестициона улагања, рекао је председник Државне ревизорске институције (ДРИ) и генерални државни ревизор др Душко Пејовић и додао да износ субвенција од 41 милијарде динара чини 72 одсто укупно извршених субвенција свих јединица локалних власти за ревидирани трогодишњи период.

Он је на конференцији за новинаре, током представљања извештаја о ревизији, нагласио да су ревидиране локалне власти повећавале средства за субвенције и у највећој мери их одобравале за текуће пословање јавних предузећа, као нпр. исплату зарада, заостала дуговања за електричну енергију, неплаћене порезе и доприносе, отпремнине, покриће губитака.

С обзиром на то да су текуће субвенције чиниле три четвртине укупних субвенција, биле су смањене могућности за унапређење развоја локалне инфраструктуре. Такође, постоји ризик да би код четвртине предузећа - корисника субвенција, редовно пословање било угрожено да нису добијали субвенције, додао је др Пејовић. Субвенције су додељиване јавним предузећима у области комуналних услуга, јавног превоза, спорта и културе.

Утврдили смо да субвенције нису довољно ефикасно употребљене. Свега 23 одсто субвенција су капиталне субвенције, којима се побољшава, пре свега, локална инфраструктура, затим, 67 одсто укупних субвенција је дато за јавни превоз, зараде, гориво, 25 одсто корисника субвенција субјеката ревизије је опстало захваљујући добијеним субвенцијама. И, на крају, субјекти ревизије нису посвећивали довољно пажње мишљењу грађана о квалитету комуналних услуга које добијају од јавних предузећа, рекао је др Пејовић.

Када је у питању структура субвенција по областима, највеће учешће је у области јавног превоза где је отишло 67 одсто укупних субвенција, односно 27.705 милиона динара.

Од укупних субвенција за јавни превоз код субјеката ревизије, у ревидираном периоду, 96 одсто се односи на јавни превоз Града Београда, односно Градско-саобраћајно предузеће „Београд“, коме су дате субвенције у износу од 26.717 милиона динара, рекао је генерални државни ревизор.

Он је истакао да ревидиране локалне власти нису успоставиле адекватну контролу у планирању, коришћењу и извештавању о субвенцијама.

Постојећи систем извештавањао субвенцијама јавних предузећа локалним властима није пружао детаљне информације о трошењу субвенција. Ради унапређења квалитета јавних услуга осам ревидираних локалних власти нису, на одговарајући начин, обезбедиле евалуацију ефеката извршених субвенција, као услов за будуће ефикасно планирање и коришћење субвенција, закључио је др Пејовић.

У поступку ревизије прикупљени су подаци од свих јединица локалних самоуправа о износу субвенција које дају јавним предузећима. На основу успостављених критеријума, од укупно 162 локалне власти, односно 25 градова, 17 градских општина и 120 општина, изабрано је и ревидирано ових осам локалних власти.

Државна ревизорска институција је, у циљу ефикасног планирања и коришћења субвенција, субјектима ревизије дала три препоруке: да дефинишу јасне и мерљиве смернице за планирање субвенција - које би довеле до смањења субвенција као расхода у буџету; да детаљно анализирају програмекоришћења субвенција и исто документују - како би јавна предузећа пословала уз смањење субвенција или без њих; као и да успоставе адекватну контролу у планирању, коришћењу и извештавању о субвенцијама.

Државна ревизорска институција је упутила иницијативу Народној скупштини Републике Србије да се у Закону о буџетском систему дефинише појам субвенција.

На слабости у области субвенција указали су извештаји о ревизијиконсолидованих финансијских извештаја и правилности пословања буџета локалних власти, у којима је утврђено да издвајања јавних средстава за субвенције имају значајне вредности у готово свим јединицама локалних самоуправа.