Најновије актуелности

18. 11. 2024.

Недостаци у систему интерних контрола код субјеката ревизије

Горанка Јовановић, овлашћенa државнa ревизорка, одржала је презентацију „Најчешћи недостаци у систему интерних контрола код субјеката ревизије“, на међународном семинару који је од 12. до 15. новембра на Златибору организовало Међународно удружење овлашћених интерних ревизора у јавном сектору, под називом „Степен развоја финансијског управљања и контроле и интерне ревизије у Републици Србији и региону“.

12. 11. 2024.

Представници ДРИ учесници радионице о праксама извештавања ради повећања утицаја ВРИ

Врховни државни ревизор у Сектору број 3, Жељко Mотић, и виши саветник за контролу квалитета, Милош Мандушић, учествовали су на радионици о праксама извештавања ради повећања утицаја врховних ревизорских институција (ВРИ) са темом „Боље писање извештаја“, одржаној од 7. до 8. новембра у Љубљани.

5. 11. 2024.

Одбор за финансије дао једногласну сагласност на Предлог финансијског плана ДРИ за 2025. годину

Председник Државне ревизорске институције (ДРИ) и генерални државни ревизор, др Душко Пејовић, представио је данас на седници Одбора за финансије, републички буџет и контролу трошења јавних средстава Народне скупштине Предлог финансијског плана Државне ревизорске институције за 2025. годину и пројекцијама за 2026. и 2027. годину.

 

24. 10. 2024.

Важност и значај рада интерне ревизије са становишта надлежности ДРИ

Горанка Јовановић, овлашћена државна ревизорка, одржала је презентацију под насловом „Препоруке Државне ревизорске институције указују на важност и значај рада интерне ревизије“, на семинару који је 24. и 25. октобра у Београду организовало Удружење овлашћених интерних ревизора у јавном сектору.

18. 10. 2024.

Делегација ДРИ учествовала на састанку Контакт комитета председника ВРИ ЕУ

Делегација Државне ревизорске институције (ДРИ), на челу са председником и генералним државним ревизором, др Душком Пејовићем, учествовала је на конференцији  „Независност врховних ревизорских институција (ВРИ) земаља Европске уније (ЕУ)“ и годишњем састанку Контакт комитета председника ВРИ земаља чланица Европске уније“ одржаним 15–17. октобра у Пафосу, у организацији ВРИ Републике Кипар.



Јавна предузећа трошила субвенције на текуће пословање и покриће губитака

Објављено: 18. 12. 2018.

Осам ревидираних локалних власти су у периоду од 2015. до 2017. године одобриле 31 милијарду динара за текуће пословање и покриће губитака јавних предузећа, због чега су смањене могућности за унапређење локалне инфраструктуре, главни је закључак Извештаја о ревизији сврсисходности пословања „Субвенције јединица локалне самоуправе јавним предузећима“.

Градови Београд, Крагујевац, Суботица, Панчево, затим, градске општине Гроцка и Обреновац, и општине Смедеревска Паланка и Бор сујавним предузећима одобриле субвенције у укупном износу од 41 милијарде динара. Износ од 31 милијарде динара је потрошен за текуће пословање локалних јавних предузећа, a 10 милијарди динара за инвестициона улагања, рекао је председник Државне ревизорске институције (ДРИ) и генерални државни ревизор др Душко Пејовић и додао да износ субвенција од 41 милијарде динара чини 72 одсто укупно извршених субвенција свих јединица локалних власти за ревидирани трогодишњи период.

Он је на конференцији за новинаре, током представљања извештаја о ревизији, нагласио да су ревидиране локалне власти повећавале средства за субвенције и у највећој мери их одобравале за текуће пословање јавних предузећа, као нпр. исплату зарада, заостала дуговања за електричну енергију, неплаћене порезе и доприносе, отпремнине, покриће губитака.

С обзиром на то да су текуће субвенције чиниле три четвртине укупних субвенција, биле су смањене могућности за унапређење развоја локалне инфраструктуре. Такође, постоји ризик да би код четвртине предузећа - корисника субвенција, редовно пословање било угрожено да нису добијали субвенције, додао је др Пејовић. Субвенције су додељиване јавним предузећима у области комуналних услуга, јавног превоза, спорта и културе.

Утврдили смо да субвенције нису довољно ефикасно употребљене. Свега 23 одсто субвенција су капиталне субвенције, којима се побољшава, пре свега, локална инфраструктура, затим, 67 одсто укупних субвенција је дато за јавни превоз, зараде, гориво, 25 одсто корисника субвенција субјеката ревизије је опстало захваљујући добијеним субвенцијама. И, на крају, субјекти ревизије нису посвећивали довољно пажње мишљењу грађана о квалитету комуналних услуга које добијају од јавних предузећа, рекао је др Пејовић.

Када је у питању структура субвенција по областима, највеће учешће је у области јавног превоза где је отишло 67 одсто укупних субвенција, односно 27.705 милиона динара.

Од укупних субвенција за јавни превоз код субјеката ревизије, у ревидираном периоду, 96 одсто се односи на јавни превоз Града Београда, односно Градско-саобраћајно предузеће „Београд“, коме су дате субвенције у износу од 26.717 милиона динара, рекао је генерални државни ревизор.

Он је истакао да ревидиране локалне власти нису успоставиле адекватну контролу у планирању, коришћењу и извештавању о субвенцијама.

Постојећи систем извештавањао субвенцијама јавних предузећа локалним властима није пружао детаљне информације о трошењу субвенција. Ради унапређења квалитета јавних услуга осам ревидираних локалних власти нису, на одговарајући начин, обезбедиле евалуацију ефеката извршених субвенција, као услов за будуће ефикасно планирање и коришћење субвенција, закључио је др Пејовић.

У поступку ревизије прикупљени су подаци од свих јединица локалних самоуправа о износу субвенција које дају јавним предузећима. На основу успостављених критеријума, од укупно 162 локалне власти, односно 25 градова, 17 градских општина и 120 општина, изабрано је и ревидирано ових осам локалних власти.

Државна ревизорска институција је, у циљу ефикасног планирања и коришћења субвенција, субјектима ревизије дала три препоруке: да дефинишу јасне и мерљиве смернице за планирање субвенција - које би довеле до смањења субвенција као расхода у буџету; да детаљно анализирају програмекоришћења субвенција и исто документују - како би јавна предузећа пословала уз смањење субвенција или без њих; као и да успоставе адекватну контролу у планирању, коришћењу и извештавању о субвенцијама.

Државна ревизорска институција је упутила иницијативу Народној скупштини Републике Србије да се у Закону о буџетском систему дефинише појам субвенција.

На слабости у области субвенција указали су извештаји о ревизијиконсолидованих финансијских извештаја и правилности пословања буџета локалних власти, у којима је утврђено да издвајања јавних средстава за субвенције имају значајне вредности у готово свим јединицама локалних самоуправа.