cyr

Повећана ефикасност контроле и управљања јавним финансијама на локалном нивоу

Државна ревизорска институција је током спровођења ревизија финансијских извештаја, правилности пословања, као и сврсисходности пословања утврдила да се стање у вези са трошењем јавних средстава на локалном нивоу благо побољшава, али да та побољшања треба да буду бржа и већа, рекао је данас др Душко Пејовић, председник Државне ревизорске институције и генерални државни ревизор. Он је на конференцији поводом свечаног затварања пројекта „Унапређење ревизије на општинском нивоу у циљу јачања одговорности и ефикасности у управљању јавним финансијама“ нагласио да је недовољно ефикасан систем интерне финансијске контроле у јавном сектору један од главних проблема у пословању јединица локалне самоуправе.

Систем интерне финансијске контроле јесте успостављен, али његова ефикасност и функционалност не обезбеђују степен поузданости који би омогућио да се у доброј или максималној мери ослонимо на истинитост и објективност финансијског извештавања. И даље наилазимо на непотребне пропусте, грешке и неправилности на које указујемо у извештајима о ревизији, нагласио је др Пејовић и додао да се у извештајима о ревизији повећава број позитивних оцена, а да се смањује број неправилности.

Када је реч о интерној ревизији, она је, по речима др Пејовића је у мањем обиму успостављена на локалном него на централном нивоу.

Према закону, интерну ревизију треба да успоставе све јединице локалне самоуправе у Србији. Међутим, од 28 градова, шест је успоставило интерну ревизију, као службу са најмање троје запослених, и то Београд, Ужице, Нови Сад, Зрењанин, Крагујевац и Нови Пазар. А шест градова, Сомбор, Лесковац, Краљево, Јагодина, Бор, Сремска Митровица, уопште нема интерну ревизију. Остали градови, њих 16, имају успостављену интерну ревизију са једим или два ревизора , што није довољно, поручио је др Пејовић. Он је додао да је стање у вези са успостављањем интерне ревизије у општинама много лошије.

Од 117 општина у Србији, 24 имају успостављену интерну ревизију, рекао је др Пејовић.

Генерални државни ревизор је захвалио Влади Швајцарске, Швајцарској агенцији за развој и сарадњу (СДЦ) и Програму Уједињених нација за развој (УНДП) што су препознали потребе Државне ревизорске институције и што, већ неколико година помажу у јачању механизама финансијске контроле у Србији.

Државна ревизорска институција је претходних неколико година, у сарадњи са УНДП и СДЦ, значајно унапредила своје ревизорске капацитете. Уложили смо велике напоре у доношењу методологије ревизије финансијских извештаја, правилности пословања, као и сврсисходности пословања. Сада радимо ревизије као што то чине модерне, светске институције, рекао је др Пејовић.

Он је додао да су циљеви овог пројекта, који се тичу Државне ревизорске институције, су у потпуности били у складу са потребама Институције.

У сарадњи са другим компонентама, постигли смо да основни циљ, а то је да трошење јавних средстава у Републици Србији, на нивоу локалних самоуправа, буде што је могуће више у складу са законима и прописима и да је повећана транспарентност јавне потрошње, тако да и грађани могу да се увере да се јавна средства троше на прави начин, рекао је др Пејовић.

„У односу на почетак пројекта када ниједна локална самоуправа није добила позитивну оцену, сада је дато 11 позитивних мишљења у ревизији финансијских извештаја на локалу. По том основу, уочен је напредак у вези са исказаним стањима у финансијским извештајима и резултатима пословања, где су износи сада објективније исказани. Из ревизија су, између осталог, проистекле и иницијативе које су резултирале променом Закона о рачуноводству и Закона о ревизији у оквиру којих ће се више пажње стављати на едукацију , сертификацију и питање одговорности, како код руководилаца, тако и код лица која састављају финансијске извештаје.”, истакао је др Пејовић.

Анас Карман, заменик сталне представнице Програма Уједињених нација за развој (УНДП) је истакао да су захваљујућираду са интерним ревизорима у општинама њихови годишњи извештаји постали квалитетнији и поузданији, и да се побољшала сарадња интерних ревизора у локалним самоуправама и државних ревизора.

Кроз онлајн софтвер за извештаје интерне ревизије, финансијског управљања и контроле, као и дигиталну платформу намењену усавршавању знања и вештина интерних ревизора, швајцарска Влада и УНДП, у партнерству са Централном јединицом за хармонизацију при Министарству финансија повећали смо ефикасност и транспарентност јавних финансија и осигурали континуирану едукацију ревизора на локалу, рекао је Карман.

Саша Милер, шефица Сектора за управљање Амбасаде Швајцарске у Београду сматра да је пројекат који је подржала Влада Швајцарске, а спровео УНДП, премашио постављене циљеве и ојачао интерну ревизију у одабраним партнерским локалним самоуправама.

Намера овог пројекта је била да подигне транспарентност и одговорност јавне потрошње на локалном нивоу, рекла је Милер и додала да је пројекат резултирао видљивим институционалним променама код партнера на пројекту.

Споменка Вирцбургер, вршилац дужности помоћника министра финансија, Централна јединица за хармонизацију, је нагласила да се у Републици Србији интерна финансијска контрола, чија је компонента интерна ревизија, већ десет година успоставља и да је то начин за прелазак са бирократског на модеран начин управљања.

Имамо изграђен систем сертификације интерних ревизора. Од 413 сертификованих интерних ревизора, 319 је активно. Интерна ревизија је уведена у 242 институције, рекла је Вицбургер.

На конференцији је представљен напредак који је Србија остварила у последње четири године у повећању ефикасности контроле и управљања јавним финансијама на локалном нивоу, као и о укључивању организација цивилног друштва и јавности у планирање и спровођење буџета.

Пројекат финансира Влада Швајцарске, а спроводи Програм Уједињених нација за развој(УНДП) у сарадњи са Државном ревизорском институцијом и Министарством финансија – Централном јединицом за хармонизацију. Реализовање пројекта је почело 2015. године са циљем да се унапреди систем интерне ревизије и финансијског управљања и контроле у јединицама локалне самоуправе, односно у циљу повезивања Централне јединице за хармонизацију и градова који представљају регионалне центре при изградњи интерних механизама контроле јавних средстава. Захваљујући пројекту успостављена је чвршћа сарадња интерне и екстерне ревизије на локалном нивоу, као и већа ефикасност контроле и квалитета управљања јавним финансијама.

Поделите