Најновије актуелности

18. 11. 2024.

Недостаци у систему интерних контрола код субјеката ревизије

Горанка Јовановић, овлашћенa државнa ревизорка, одржала је презентацију „Најчешћи недостаци у систему интерних контрола код субјеката ревизије“, на међународном семинару који је од 12. до 15. новембра на Златибору организовало Међународно удружење овлашћених интерних ревизора у јавном сектору, под називом „Степен развоја финансијског управљања и контроле и интерне ревизије у Републици Србији и региону“.

12. 11. 2024.

Представници ДРИ учесници радионице о праксама извештавања ради повећања утицаја ВРИ

Врховни државни ревизор у Сектору број 3, Жељко Mотић, и виши саветник за контролу квалитета, Милош Мандушић, учествовали су на радионици о праксама извештавања ради повећања утицаја врховних ревизорских институција (ВРИ) са темом „Боље писање извештаја“, одржаној од 7. до 8. новембра у Љубљани.

5. 11. 2024.

Одбор за финансије дао једногласну сагласност на Предлог финансијског плана ДРИ за 2025. годину

Председник Државне ревизорске институције (ДРИ) и генерални државни ревизор, др Душко Пејовић, представио је данас на седници Одбора за финансије, републички буџет и контролу трошења јавних средстава Народне скупштине Предлог финансијског плана Државне ревизорске институције за 2025. годину и пројекцијама за 2026. и 2027. годину.

 

24. 10. 2024.

Важност и значај рада интерне ревизије са становишта надлежности ДРИ

Горанка Јовановић, овлашћена државна ревизорка, одржала је презентацију под насловом „Препоруке Државне ревизорске институције указују на важност и значај рада интерне ревизије“, на семинару који је 24. и 25. октобра у Београду организовало Удружење овлашћених интерних ревизора у јавном сектору.

18. 10. 2024.

Делегација ДРИ учествовала на састанку Контакт комитета председника ВРИ ЕУ

Делегација Државне ревизорске институције (ДРИ), на челу са председником и генералним државним ревизором, др Душком Пејовићем, учествовала је на конференцији  „Независност врховних ревизорских институција (ВРИ) земаља Европске уније (ЕУ)“ и годишњем састанку Контакт комитета председника ВРИ земаља чланица Европске уније“ одржаним 15–17. октобра у Пафосу, у организацији ВРИ Републике Кипар.



Састанак председника ДРИ др Душка Пејовића и председнице Владе Ане Брнабић

Објављено: 3. 9. 2018.

Иако врховне ревизорске институције (ВРИ) треба да буду физички, финансијски, политички и практично независне од извршне гране власти, инсистирање на независности не подразумева одсуство сарадње онда када постоје заједнички циљеви и када рад ВРИ може да има већи утицај. О овим и сличним питањима разговарали су данас председник Државне ревизорске институције др Душко Пејовић и председница Владе Републике Србије Ана Брнабић.

Др Пејовић и Брнабић су разговарали о пословном простору неопходном за рад Институције, а који обезбеђује Влада у складу са Законом о ДРИ. Тренутно, Институција у Београду послује на две локације што омета координацију свакодневних активности и беспотребно повећава трошкове. У разговору је истакнуто да се ово питање мора коначно решити на задовољавајући начин и трајно, како би Државна ревизорска институција и овим путем добила статус који заслужује и који прописује Лимска декларација о смерницама за начела ревизије. Декларација се сматра основним стандардом ревизије јавног сектора и представља један од докумената са којима Институција мора да се усклади на путу приступања Европској унији.

Поред унапређења услова за рад Институције, др Пејовић и Брнабић су размотрили информације о кључним ризицима финансијског управљања и управљања учинком са којима се сусрећу министарства и државни органи. Било је речи и о потенцијалу који ревизије сврсисходности имају када је реч о истицању кључних изазова са којима се суочава Влада, као и о учешћу Државне ревизорске институције у спровођењу мера из Програма реформе управљања јавним финансијама.

„Врховне ревизорске институције су од критичног значаја када је реч о подржавању кључних функција Владе потребних за развој и спровођење бољих политика и програма“, истакао је др Пејовић. Визија будуће сарадње, поред традиционалне надзорне улоге, огледа се и у сагледавању трендова и хоризонталних питања, као и у проверама припремљености за решавање изазова у будућности, а све у циљу унапређења живота грађана Републике Србије, сагласни су саговорници.