Најновије актуелности

9. 4. 2025.

Започето спровођење ревизија сврсисходности пословања из Програма ревизије ДРИ за 2025. годину

Државна ревизорска институција (ДРИ) започела је спровођење ревизија сврсисходности пословања у складу са Програмом ревизије за 2025. годину.

7. 4. 2025.

Представници ДРИ учесници радионице „Ревизија сврсисходности пословања“ одржане у Сарајеву

Представници Државне ревизорске институције (ДРИ) учествовали су на радионици о ревизији сврсисходности пословања одржаној од 31. марта до 4. априла у Сарајеву у оквиру трећег регионалног сертификованог Програма стручног усавршавања за ревизију сврсисходности пословања, који се реализује од фебруара 2025. до маја 2026. године.

 

1. 4. 2025.

Представница ДРИ стажисткиња у Европском ревизорском суду

Млађа саветница у ревизији, Тара Глигоријевић, започела је 1. априла 2025. године програм стажирања у Европском ревизорском суду (ЕРС) у Луксембургу, који ће трајати до 30. септембра 2025. године.

21. 3. 2025.

ДРИ објавила Регистар препорука за 2023. годину

Државна ревизорска институција (ДРИ) дала је субјектима ревизије 3.343 препоруке у ревизијама спроведеним у 2023. години, показује Регистар препорука за 2023. годину објављен на сајту ДРИ. Највише препорука дато је у комбинованим ревизијама финансијских извештаја и правилности пословања – 1.054, ревизијама финансијских извештаја – 977, затим у ревизијама правилности пословања – 894, у ревизијама сврсисходности пословања – 267, док је у ревизијама правилности и сврсисходности пословања дата 151 препорука.

20. 3. 2025.

ДРИ добила признање Савеза рачуновођа и ревизора Србије

Поводом обележавања јубилеја – 70 година рада и постојања, на свечаној седници Скупштине Савеза рачуновођа и ревизора Србије (СРРС), др Перо Шкобић, генерални  секретар СРРС, доделио је признање Државној ревизорској  институцији.

 



Службеним возилима у 2012. пређено више од 67 милиона километара

Објављено: 27. 6. 2014.

Постоји ризик да директни буџетски корисници управљају службеним возилима на неекономичан и неефикасан начин, изјавио је Радослав Сретеновић, председник Државне ревизорске институције. Представљајући Извештај о ревизији сврсисходности пословања „Управљање службеним возилима директних корисника буџета Републике Србије“, Сретеновић је нагласио да, на основу података који су прикупљени за 2012. годину, у Републици Србији постоји 26.966 службених возила којима управљају директни буџетски корисници. Од тог броја 6.244 су возила опште намене, а 20.722 возила посебне намене.

Расходи и издаци за наведена возила у 2012. години износила су 6,1 милијарду динара, од чега се на расходе и издатке возила опште намене односило 1,9 милијарди динара, док се на расходе и издатке за возила посебне намене односило 4,2 милијарде динара, истакао је Сретеновић.

Возила опште намене, која чине мање од 1/4 укупног броја возила, проузрокују 1/3 укупних расхода и издатака. У структури расхода највећи износ чини гориво са 929 милиона динара, односно око 60% и текуће поправке и одржавање са 318 милиона динара, односно око 2о одсто.

Службена возила опште намене су од дана набавке до 31.12.2012. године, прешла близу 590 милиона километара, док су у 2012. години, прешла укупно више од 67 милиона километара, односно у просеку 12.000 километара по возилу. Пређена километража ДБК по возилу варира од 0 до преко 100.000 км, а 643 возила у 2012. години није коришћено, рекао је Сретеновић.

Највећи број возила са нула пређених километара у 2012. години има Пореска управа, и то 161 возило, Републички геодетски завод - 101 возило, и Министарство спољне и унутрашње трговине и телекомуникација - 71 возило, рекао је Сретеновић.

Просечна старост возила опште намене је 9,5 година, док је просечна потрошња горива по возилу 9,78 литара на 100 км.

Генерални државни ревизор је додао да је Институција због злоупотреба поднела једну кривичну пријаву.

Кривична пријава је поднета против лица које је оштетило буџет Србије за 1,2 милиона динара, рекао је Сретеновић.

Због истраге која је покренута након подношења кривичне пријаве, Сретеновић није могао да саопшти о којој државној институцији је реч.

Као пример добре праксе и сврсисходно управљање службеним возилима, Сретеновић је поменуо Министарство одбране.

Детаљном анализом утврђено да је да је један од главних разлога неефикасног управљања то што управљање службеним возилима опште намене директних буџетских корисника у Србији није регулисано законом, али и да евиденције директних буџетских корисника не обезбеђују текуће и свеобухватне податке о броју службених возила, њиховој искоришћености и расходима и изадацима.

Такође, директни буџетски корисници нису успоставили адекватне системе за праћење и контролу службених возила, а прибављање и продаја службених возила обавља се без претходних суштинских анализа. Већина корисника има делимичан систем прикупљања информација и евиденција о коришћењу службених возила.

Ради уређења области коришћења службених аутомобила, Институција је препоручила Влади Србије да предузме активности за нормативно уређење области управљања службеним возиллима, а директним корисницима буџета да интерним актима пропишу све неопходне процедуре везане за коришћење службених возила, да размотре могућност рационализације властитог возног парка, као и да све расходе и издатке евидентирају по возилу, као и све податке о пређеним километрима и употреби возила.

Ревизија је обухватила управљање службеним возилима директних корисника буџета Републике Србије (Влада, владине канцеларије и службе, министарства, организације, управе и дирекције у саставу министарстава). Остали корисници јавних средстава (индиректни корисници буџета Републике Србије, јавна предузећа, као и други нивои власти – аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе) нису обухваћени због ограничених ресурса и времена.

Институција је од 126 директних буџетских корисника прикупила податке о броју возила која користе, када су набављена, која им је набавна, а која садашња вредност, колико су километара прешла од дана набавке до 31.12.2012. године, колико су прешла у 2012. години, у чијем су власништву, који је правни основ за коришћење, колика је просечна потрошња горива, колики су расходи за гориво, одржавање, резервне делове, регистрацију, осигурање и паркирање.

За потребе ове ревизије анализирано је управљање службеним возилима опште намене, док возила за посебне намене (полицијска и војна) нису била предмет детаљне анализе.

Након анализе општих података, Државна ревизорска институција је на основу одређених, јасно дефинисаних мерила, одабрала 15 од 126 директних буџетских корисника за детаљну анализу. Изабрани директни буџетски корисници управљају са 88% од укупног броја возила и 84% укупних расхода за возила.

Након тога, Институција је израдила нацрт, затим предлог и коначан извештај о ревизији који је уручила на адресе 15 директних буџетских корисника, односно одговорним и пређашњим одговорним лицима.

Ово је први извештај Државне ревизорске институције о ревизији сврсисходности пословања.

Ревизија је спроведена као пилот ревизија у оквиру твининг пројекта „Јачање капацитета Државне ревизорске институције“ који спроводе Ревизорски суд Холандије и Канцеларија генералног ревизора Велике Британије.