Најновије актуелности

18. 11. 2024.

Недостаци у систему интерних контрола код субјеката ревизије

Горанка Јовановић, овлашћенa државнa ревизорка, одржала је презентацију „Најчешћи недостаци у систему интерних контрола код субјеката ревизије“, на међународном семинару који је од 12. до 15. новембра на Златибору организовало Међународно удружење овлашћених интерних ревизора у јавном сектору, под називом „Степен развоја финансијског управљања и контроле и интерне ревизије у Републици Србији и региону“.

12. 11. 2024.

Представници ДРИ учесници радионице о праксама извештавања ради повећања утицаја ВРИ

Врховни државни ревизор у Сектору број 3, Жељко Mотић, и виши саветник за контролу квалитета, Милош Мандушић, учествовали су на радионици о праксама извештавања ради повећања утицаја врховних ревизорских институција (ВРИ) са темом „Боље писање извештаја“, одржаној од 7. до 8. новембра у Љубљани.

5. 11. 2024.

Одбор за финансије дао једногласну сагласност на Предлог финансијског плана ДРИ за 2025. годину

Председник Државне ревизорске институције (ДРИ) и генерални државни ревизор, др Душко Пејовић, представио је данас на седници Одбора за финансије, републички буџет и контролу трошења јавних средстава Народне скупштине Предлог финансијског плана Државне ревизорске институције за 2025. годину и пројекцијама за 2026. и 2027. годину.

 

24. 10. 2024.

Важност и значај рада интерне ревизије са становишта надлежности ДРИ

Горанка Јовановић, овлашћена државна ревизорка, одржала је презентацију под насловом „Препоруке Државне ревизорске институције указују на важност и значај рада интерне ревизије“, на семинару који је 24. и 25. октобра у Београду организовало Удружење овлашћених интерних ревизора у јавном сектору.

18. 10. 2024.

Делегација ДРИ учествовала на састанку Контакт комитета председника ВРИ ЕУ

Делегација Државне ревизорске институције (ДРИ), на челу са председником и генералним државним ревизором, др Душком Пејовићем, учествовала је на конференцији  „Независност врховних ревизорских институција (ВРИ) земаља Европске уније (ЕУ)“ и годишњем састанку Контакт комитета председника ВРИ земаља чланица Европске уније“ одржаним 15–17. октобра у Пафосу, у организацији ВРИ Републике Кипар.



Службеним возилима у 2012. пређено више од 67 милиона километара

Објављено: 27. 6. 2014.

Постоји ризик да директни буџетски корисници управљају службеним возилима на неекономичан и неефикасан начин, изјавио је Радослав Сретеновић, председник Државне ревизорске институције. Представљајући Извештај о ревизији сврсисходности пословања „Управљање службеним возилима директних корисника буџета Републике Србије“, Сретеновић је нагласио да, на основу података који су прикупљени за 2012. годину, у Републици Србији постоји 26.966 службених возила којима управљају директни буџетски корисници. Од тог броја 6.244 су возила опште намене, а 20.722 возила посебне намене.

Расходи и издаци за наведена возила у 2012. години износила су 6,1 милијарду динара, од чега се на расходе и издатке возила опште намене односило 1,9 милијарди динара, док се на расходе и издатке за возила посебне намене односило 4,2 милијарде динара, истакао је Сретеновић.

Возила опште намене, која чине мање од 1/4 укупног броја возила, проузрокују 1/3 укупних расхода и издатака. У структури расхода највећи износ чини гориво са 929 милиона динара, односно око 60% и текуће поправке и одржавање са 318 милиона динара, односно око 2о одсто.

Службена возила опште намене су од дана набавке до 31.12.2012. године, прешла близу 590 милиона километара, док су у 2012. години, прешла укупно више од 67 милиона километара, односно у просеку 12.000 километара по возилу. Пређена километража ДБК по возилу варира од 0 до преко 100.000 км, а 643 возила у 2012. години није коришћено, рекао је Сретеновић.

Највећи број возила са нула пређених километара у 2012. години има Пореска управа, и то 161 возило, Републички геодетски завод - 101 возило, и Министарство спољне и унутрашње трговине и телекомуникација - 71 возило, рекао је Сретеновић.

Просечна старост возила опште намене је 9,5 година, док је просечна потрошња горива по возилу 9,78 литара на 100 км.

Генерални државни ревизор је додао да је Институција због злоупотреба поднела једну кривичну пријаву.

Кривична пријава је поднета против лица које је оштетило буџет Србије за 1,2 милиона динара, рекао је Сретеновић.

Због истраге која је покренута након подношења кривичне пријаве, Сретеновић није могао да саопшти о којој државној институцији је реч.

Као пример добре праксе и сврсисходно управљање службеним возилима, Сретеновић је поменуо Министарство одбране.

Детаљном анализом утврђено да је да је један од главних разлога неефикасног управљања то што управљање службеним возилима опште намене директних буџетских корисника у Србији није регулисано законом, али и да евиденције директних буџетских корисника не обезбеђују текуће и свеобухватне податке о броју службених возила, њиховој искоришћености и расходима и изадацима.

Такође, директни буџетски корисници нису успоставили адекватне системе за праћење и контролу службених возила, а прибављање и продаја службених возила обавља се без претходних суштинских анализа. Већина корисника има делимичан систем прикупљања информација и евиденција о коришћењу службених возила.

Ради уређења области коришћења службених аутомобила, Институција је препоручила Влади Србије да предузме активности за нормативно уређење области управљања службеним возиллима, а директним корисницима буџета да интерним актима пропишу све неопходне процедуре везане за коришћење службених возила, да размотре могућност рационализације властитог возног парка, као и да све расходе и издатке евидентирају по возилу, као и све податке о пређеним километрима и употреби возила.

Ревизија је обухватила управљање службеним возилима директних корисника буџета Републике Србије (Влада, владине канцеларије и службе, министарства, организације, управе и дирекције у саставу министарстава). Остали корисници јавних средстава (индиректни корисници буџета Републике Србије, јавна предузећа, као и други нивои власти – аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе) нису обухваћени због ограничених ресурса и времена.

Институција је од 126 директних буџетских корисника прикупила податке о броју возила која користе, када су набављена, која им је набавна, а која садашња вредност, колико су километара прешла од дана набавке до 31.12.2012. године, колико су прешла у 2012. години, у чијем су власништву, који је правни основ за коришћење, колика је просечна потрошња горива, колики су расходи за гориво, одржавање, резервне делове, регистрацију, осигурање и паркирање.

За потребе ове ревизије анализирано је управљање службеним возилима опште намене, док возила за посебне намене (полицијска и војна) нису била предмет детаљне анализе.

Након анализе општих података, Државна ревизорска институција је на основу одређених, јасно дефинисаних мерила, одабрала 15 од 126 директних буџетских корисника за детаљну анализу. Изабрани директни буџетски корисници управљају са 88% од укупног броја возила и 84% укупних расхода за возила.

Након тога, Институција је израдила нацрт, затим предлог и коначан извештај о ревизији који је уручила на адресе 15 директних буџетских корисника, односно одговорним и пређашњим одговорним лицима.

Ово је први извештај Државне ревизорске институције о ревизији сврсисходности пословања.

Ревизија је спроведена као пилот ревизија у оквиру твининг пројекта „Јачање капацитета Државне ревизорске институције“ који спроводе Ревизорски суд Холандије и Канцеларија генералног ревизора Велике Британије.