Најновије актуелности

24. 11. 2024.

Председник ДРИ др Душко Пејовић на седници Одбора за финансије представио Извештај о ревизији Завршног рачуна буџета Републике Србије за 2023. годину

Председник Државне ревизорске институције и генерални државни ревизор, др Душко Пејовић, представио је данас, на 18. седници Одбора за финансије, републички буџет и контролу трошења јавних средстава Народне скупштине, Извештај о ревизији Завршног рачуна буџета Републике Србије за 2023. годину.

18. 11. 2024.

Недостаци у систему интерних контрола код субјеката ревизије

Горанка Јовановић, овлашћенa државнa ревизорка, одржала је презентацију „Најчешћи недостаци у систему интерних контрола код субјеката ревизије“, на међународном семинару који је од 12. до 15. новембра на Златибору организовало Међународно удружење овлашћених интерних ревизора у јавном сектору, под називом „Степен развоја финансијског управљања и контроле и интерне ревизије у Републици Србији и региону“.

12. 11. 2024.

Представници ДРИ учесници радионице о праксама извештавања ради повећања утицаја ВРИ

Врховни државни ревизор у Сектору број 3, Жељко Mотић, и виши саветник за контролу квалитета, Милош Мандушић, учествовали су на радионици о праксама извештавања ради повећања утицаја врховних ревизорских институција (ВРИ) са темом „Боље писање извештаја“, одржаној од 7. до 8. новембра у Љубљани.

5. 11. 2024.

Одбор за финансије дао једногласну сагласност на Предлог финансијског плана ДРИ за 2025. годину

Председник Државне ревизорске институције (ДРИ) и генерални државни ревизор, др Душко Пејовић, представио је данас на седници Одбора за финансије, републички буџет и контролу трошења јавних средстава Народне скупштине Предлог финансијског плана Државне ревизорске институције за 2025. годину и пројекцијама за 2026. и 2027. годину.

 

24. 10. 2024.

Важност и значај рада интерне ревизије са становишта надлежности ДРИ

Горанка Јовановић, овлашћена државна ревизорка, одржала је презентацију под насловом „Препоруке Државне ревизорске институције указују на важност и значај рада интерне ревизије“, на семинару који је 24. и 25. октобра у Београду организовало Удружење овлашћених интерних ревизора у јавном сектору.

Ефикасност расподеле и коришћења наменских трансфера у социјалној заштити

Средства за наменске трансфере у социјалној заштити из године у годину све мања

Објављено: 26. 1. 2023.

Наменски трансфери у социјалној заштити уведени су као механизам којим се са централног нивоа пружа финансијска подршка јединицама локалне самоуправе за обезбеђивање услуга социјалне заштите из њихове надлежности, а који за циљ имају допринос развоју услуга социјалне заштите на локалном нивоу.

Укупан износ опредељених наменских трансфера у социјалној заштити у периоду  2019–2021. године смањивао се – у 2019. години износио је 752 милиона динара, у 2020. години 605 милиона динара, а у 2021. години 556 милиона динара,  што је за 26 одсто мање у односу на опредељена средства у 2019. години.

Како је нагласио др Пејовић, од укупног броја ЈЛС које су добиле наменске трансфере и биле у обавези да доставе Министарству извештаје о утрошку добијених средстава – у 2019. години извештај није доставило 69 ЈЛС, што чини 55 одсто, за 2020. годину осам ЈЛС, односно шест одсто, а у 2021. години све ЈЛС доставиле су извештаје.

„Наведено указује на то да Министарство за рад није располагало потпуним информацијама о наменским трансферима у социјалној заштити, осим у 2021. години“, поручио је др Пејовић.

Светлана Милановић Врцељ, државни ревизор и вођа тима који је спровео ревизију, поручила је да нису предузете све потребне активности у циљу ефикасне расподеле средстава по основу наменских трансфера у социјалној заштити, што за последицу може имати њихову неправичну расподелу.

Ревизија је показала да изостанак суштинске анализе података јединица локалне самоуправе и непостојање минималних стандарда појединих услуга отежава оцену доприноса наменских трансфера развоју услуга социјалне заштите, као и да није успостављен ефикасан надзор у овој  области.

Врцељ је нагласила да би наменски трансфери у износу од 1,9 милијарди динара више допринели развоју услуга социјалне заштите да су благовремено предузете активности на њиховој ефикасној расподели и вршењу надзора над коришћењем истих.

Из средстава наменских трансфера ЈЛС могу финансирати дневне услуге у заједници, услуге подршке за самостални живот, саветодавно-терапијске и социјално-едукативне услуге и услуге смештаја, али је ипак највећи број ЈЛС је финансирао услуге помоћи у кући и личног пратиоца детета, а и број издатих лиценци за ове услуге расте.

Субјект ревизије било је Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања коме је ДРИ дала препоруке ради унапређења стања у овој области.

Извештај о ревизији сврсисходности пословања "Ефикасност расподеле и коришћења наменских трансфера у социјалној заштити" доступан је овде.