Најновије актуелности

16. 4. 2025.

ДРИ започела ревизију код 101 субјекта ревизије

Државна ревизорска институција (ДРИ) започела је током априла поступак ревизије финансијских извештаја, правилности пословања и комбинованих ревизија финансијских извештаја и правилности пословања код 101 субјекта ревизије.

15. 4. 2025.

Чланица Савета ДРИ представила најчешће неправилности у ревизији финансијских извештаја

„Најчешће неправилности у ревизији финансијских извештаја односе се на погрешно евидентирање у помоћним књигама и исказивање у финансијским извештајима, исказивање неодговарајуће економске класификације, исказивање износа или извора финансирања у неодговарајућој колони финансијских извештаја“, рекла је Љиљана Димитријевић, чланица Савета Државне ревизорске институције (ДРИ) на семинару који је Институт интерних ревизора Србије организовао 14. и 15. априла на Фрушкој гори.

11. 4. 2025.

Започето спровођење комбинованих ревизија правилности и сврсисходности пословања

У складу са Програмом ревизије Државне ревизорске институције (ДРИ) за 2025. годину, ДРИ је започела спровођењe комбиноване ревизије правилности и сврсисходности пословања.

11. 4. 2025.

Представница ДРИ предавач на семинару о значају функционисања система финансијског управљања и контроле

Горанка Јовановић, овлашћена државна ревизорка представила је важност, значај и улогу интерне ревизије на семинару Удружења овлашћених интерних ревизора у јавном сектору одржаном 10. и 11. априла у циљу промоције и развоја професије интерне ревизије код корисника јавних средстава у Републици Србији и имплементације интерне финансијске контроле, односно система финансијског управљања и контроле.

9. 4. 2025.

Започето спровођење ревизија сврсисходности пословања из Програма ревизије ДРИ за 2025. годину

Државна ревизорска институција (ДРИ) започела је спровођење ревизија сврсисходности пословања у складу са Програмом ревизије за 2025. годину.

Ефикасност расподеле и коришћења наменских трансфера у социјалној заштити

Средства за наменске трансфере у социјалној заштити из године у годину све мања

Објављено: 26. 1. 2023.

Наменски трансфери у социјалној заштити уведени су као механизам којим се са централног нивоа пружа финансијска подршка јединицама локалне самоуправе за обезбеђивање услуга социјалне заштите из њихове надлежности, а који за циљ имају допринос развоју услуга социјалне заштите на локалном нивоу.

Укупан износ опредељених наменских трансфера у социјалној заштити у периоду  2019–2021. године смањивао се – у 2019. години износио је 752 милиона динара, у 2020. години 605 милиона динара, а у 2021. години 556 милиона динара,  што је за 26 одсто мање у односу на опредељена средства у 2019. години.

Како је нагласио др Пејовић, од укупног броја ЈЛС које су добиле наменске трансфере и биле у обавези да доставе Министарству извештаје о утрошку добијених средстава – у 2019. години извештај није доставило 69 ЈЛС, што чини 55 одсто, за 2020. годину осам ЈЛС, односно шест одсто, а у 2021. години све ЈЛС доставиле су извештаје.

„Наведено указује на то да Министарство за рад није располагало потпуним информацијама о наменским трансферима у социјалној заштити, осим у 2021. години“, поручио је др Пејовић.

Светлана Милановић Врцељ, државни ревизор и вођа тима који је спровео ревизију, поручила је да нису предузете све потребне активности у циљу ефикасне расподеле средстава по основу наменских трансфера у социјалној заштити, што за последицу може имати њихову неправичну расподелу.

Ревизија је показала да изостанак суштинске анализе података јединица локалне самоуправе и непостојање минималних стандарда појединих услуга отежава оцену доприноса наменских трансфера развоју услуга социјалне заштите, као и да није успостављен ефикасан надзор у овој  области.

Врцељ је нагласила да би наменски трансфери у износу од 1,9 милијарди динара више допринели развоју услуга социјалне заштите да су благовремено предузете активности на њиховој ефикасној расподели и вршењу надзора над коришћењем истих.

Из средстава наменских трансфера ЈЛС могу финансирати дневне услуге у заједници, услуге подршке за самостални живот, саветодавно-терапијске и социјално-едукативне услуге и услуге смештаја, али је ипак највећи број ЈЛС је финансирао услуге помоћи у кући и личног пратиоца детета, а и број издатих лиценци за ове услуге расте.

Субјект ревизије било је Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања коме је ДРИ дала препоруке ради унапређења стања у овој области.

Извештај о ревизији сврсисходности пословања "Ефикасност расподеле и коришћења наменских трансфера у социјалној заштити" доступан је овде.