Најновије актуелности

22. 1. 2025.

ДРИ започела ревизије у складу са Програмом ревизије за 2025. годину

Државна ревизорска институција (ДРИ), у складу са Програмом ревизије за 2025. годину, започела је поступак ревизије код 121 корисника јавних средстава.

25. 12. 2024.

Марко Стругаревић именован за врховног државног ревизора

Савет Државне ревизорске институције именовао је данас Марка Стругаревића за врховног  државног ревизора у Сектору број 5. Полагањем заклетве пред члановима Савета, Стругаревић је преузео дужност врховног државног ревизора.

13. 12. 2024.

Представљање потенцијалних тема за ревизије сврсисходности пословања за 2025. годину

Председник Државне ревизорске институције (ДРИ) и генерални државни  ревизор, др Душко Пејовић, одржао је данас стручне консултације током којих су вође тимова за ревизију сврсисходности пословања представиле потенцијалне теме ревизија сврсисходности пословања које ће бити обухваћене Програмом ревизије ДРИ за 2025. годину.

12. 12. 2024.

Одржана обука за спровођење ревизија у реалном времену

Запослени у Државној ревизорској институцији (ДРИ), на челу са руководством, учествовали су 4. и 5, као и 10. и 11. децембра, на обуци за планирање и спровођење ревизије у реалном времену одржаној у Београду.

12. 12. 2024.

Предавање највишег руководства ДРИ за представнике здравствених установа

Председник Државне ревизорске институције (ДРИ) и генерални државни ревизор, др Душко Пејовић и врховни државни ревизор Сектора број 3, Жељко Мотић, одржали су 12. децембра предавања на саветовању које је Комора здравствених установа Србије, под називом „Нова парадигма здравства“, организовала у Врњачкој Бањи.



Одржан стручни скуп „Финансијска дисциплина у трошењу јавних средстава“

Објављено: 23. 5. 2016.

Председник Државне ревизорске институције Радослав Сретеновић, врховни државни ревизори Цветана Пршић, Радулка Урошевић, Душко Пејовић, и виши саветник Нада Мирковић учестовали су у петак, 20. маја, на стручном скупу „Финансијска дисциплина у трошењу јавних средстава“ одржаном у Палати Србије.

Циљ стручног скупа, организованог од стране Министарства државне управе и локалне самоуправе, био је да се идентификују елементи пројектног задатка за израду пакета мера помоћу којих би Србија могла да успостави чврсту финансијску дисциплину, пре свега у поступању јавног сектора.

У уводном обраћању, председник Државне ревизорске институције, Радослав Сретеновић присутнима је укратко представио рад ДРИ и истакао улогу Институције као независног и највишег државног органа ревизије јавних средстава у Републици Србији.

Када је реч о најчешћим налазима Државне ревизорске институције, ревизори су установили неправилности у вези са планирањем и извршењем буџета и финансијских планова, запошљавањем већег броја лица од дозвољеног, исплатом виших плата од прописаних, неспровођењем поступка јавних набавки, а утврђене су и неправилности у вези са састављањем финансијских извештаја. Наведене неправилности последица су недовољно ефикасног финансијског управљања и контроле и неуспостављања интерне ревизије, а од оснивања Институције до данас, донето је више од 5.000 препорука за њихово уклањање, навео је Сретеновић.

Стручном скупу присуствовали су и потпредседница владе и министарка државне управе и локалне самоуправе Кори Удовички, професор Правног факулета Бранко Радуловић и професор Економског факултета Милојко Арсић.

„За одрживе резултате у области финансијске дисциплине неопходно је суочавање са проблемом недовршене економске транзиције у Србији“, рекла је Удовички. Према њеним речима, очигледан је проблем пројекција нереалног буџета и улазака у обавезе за које је извесно да не могу да буду плаћене.

Професор Правног факулета Бранко Радуловић рекао је да су мале јединице локалне самоуправе неефикасније у односу на градове и да је пожељено да се уради нешто што би помогло развоју тих општина, попут њиховог спајања или припајања.

Професор Економског факултета Милојко Арсић објаснио је да је финансијска дисциплина феномен који се односи на све учеснике у привредном животу и подразумева сервисирање свих обавеза које имају, док недисциплина настаје када се креирају планови који нису одрживи.

„Према нашем мишљењу финансијска дисциплина биће боља када се у потпуности успостави разумевање значаја интерне контроле и интерне ревизије и када се буду спроводиле већ постојеће санкције за непоштовање законских одредби. Да би се развило финансијско управљање и контрола мора бити изграђена свест о управљачкој одговорности. Потребно је спровести додатне активности на подизању свести код виших руководилаца у јавном сектору како би боље разумели своју улогу и одговорност у успостављању система интерне контроле, као и улогу интерног ревизора у њиховој организацији“, закључио је Сретеновић.