cyr

У Србији не постоји редован систем сакупљања опасног отпада

На конференцији за медије током представљања Извештаја о ревизији сврсисходности пословања „Управљање опасним отпадом“, др Душко Пејовић, председник Државне ревизорске институције (ДРИ),  рекао je да не постоји посебан пропис о одвојеном сакупљању и управљању опасним отпадом из домаћинстава у Републици Србији.

„Постоји ограничен капацитет за физичко-хемијски третман опасног отпада и ограничени капацитети за одлагање опасног отпада“, истакао је др Пејовић.

Како је нагласио др Пејовић, нема довољно капацитета за складиштење опасног отпада. У таквим околностима, произвођачи опасног отпада привремено складиште опасни отпад на својим локацијама у привременим складиштима.

„На територији Републике Србије још увек не постоји национално постројење за третман опасног индустријског отпада, као ни централна регионална складишта опасног отпада, иако је планско решење дато у Просторном плану Републике Србије из 2010. године“, поручио је др Пејовић.

Никола Стефановић, овлашћени државни ревизор, истакао је да је циљ ревизије да испита да ли су надлежни органи успоставили ефективно и ефикасно управљање опасним отпадом, укључујући правне, институционалне и техничке аспекте.

„Кључна порука наше ревизије је да су надлежни органи дужни да обрате више пажње на управљање опасним отпадом јер циљеви смањења генерисања опасног отпада, утврђивања тачних количина и унапређења третмана опасног отпада остају неостварени“, нагласио је Стефановић.

Ревизија је показала да систем управљања рударским отпадом у Републици Србији није ефективан јер оператери одлажу рударски отпад и управљају њиме без дозволе за управљање отпадом и није успостављена јединствена база података рударског отпада.

Како је рекао Стефановић, најмање 20 оператера одлаже и управља потенцијално опасним рударским отпадом без издате дозволе за управљање отпадом.

Државни ревизори су утврдили да није у потпуности ефикасан систем управљања опасним отпадом са аспекта успостављања механизама за примену законских и подзаконских аката, утврђивања тачних количина и капацитета постројења за третман опасног отпада и координације инспекцијских органа.

„Не прате се циљеви и стопе сакупљања и третмана батерија и акумулатора, отпада од електричне и електронске опреме и отпадних возила. Не функционише систем сакупљања фармацеутског отпада од грађана“, рекао је Стефановић и додао да је само 12 одсто ЈЛС предвидело планом управљања отпадом успостављање система сакупљања опасног отпада из домаћинства.

Због одсуства ближег уређења поступка издавања дозвола за управљање опасним отпадом и некомплетног регистра издатих дозвола, није могуће утврдити укупне капацитете постројења за третман опасног отпада у Републици Србији.

„Већина здравствених установа нема сагласности на планове за управљање медицинским отпадом“, навео је Стефановић и додао да је у 2021. години укупно 310 произвођача медицинског отпада произвело више од 500 кг опасног медицинског отпада, од чега 302, односно 97 одсто произвођача медицинског отпада, нема сагласност на план управљања медицинским отпадом.

Ради унапређења стања у овој области, ДРИ је дала препоруке Министарству рударства и енергетике, Покрајинском секретаријату за енергетику, грађевинарство и саобраћај, Министарству заштите животне средине, Агенцији за заштиту животне средине, Министарству здравља и Покрајинском секретаријату за урбанизам и заштиту животне средине.

Извештај о ревизији сврсисходности пословања "Управљање опасним отпадом" доступан је овде.

Поделите