Најновије актуелности

9. 4. 2024.

Започето спровођење комбинованих ревизија правилности и сврсисходности пословања

У складу са Програмом ревизије Државне ревизорске институције за 2024. годину, ДРИ је започела спровођење 33 комбинованe ревизијe правилности и сврсисходности пословања.

9. 4. 2024.

Започето спровођење ревизија сврсисходности пословања из Програма ревизије ДРИ за 2024. годину

Државни ревизори започели су спровођење 18 ревизија сврсисходности пословања у складу са Програмом ревизије Државне ревизорске институције за 2024. годину.

 

5. 4. 2024.

Учешће председника ДРИ на регионалној конференцији Светске банке у Бечу

Председник Државне ревизорске институције и генерални државни ревизор, др Душко Пејовић, учествовао је на регионалној конференцији која је под називом „Прегледи потрошње као алат за јачање фискалног управљања“, у организацији Светске банке, одржана 3. и 4. априла у Бечу.

2. 4. 2024.

У ДРИ одржане обуке у области анализе података

Део запослених у Државној ревизорској институцији (ДРИ), на челу са председником и генералним државним ревизором, др Душком Пејовићем, учествовао је на обукама у вези са јачањем капацитета за анализу података које је у Београду од 25. марта до 1. априла одржала др Елизабет Јанг, ванредни професор на Универзитету у Холандији. Обукама су, између осталих, присуствовали чланови Савета, врховни државни ревизори и вође тимова за ревизију сврсисходности пословања.

29. 3. 2024.

Државна ревизорска институција предала Народној скупштини Извештај о раду ДРИ за 2023. годину

Државна ревизорска институција (ДРИ) доставила је данас Народној скупштини Републике Србије Извештај о раду ДРИ за 2023. годину.

Управљање биомасом као обновљивим извором енергије

Управљање биомасом као обновљивим извором енергије

Објављено: 2. 2. 2023.

Коришћење енергије из обновљивих извора је за Републику Србију у јавном интересу и од посебног значаја, а биомаса представља значајан енергетски потенцијал.

Др Душко Пејовић, председник Државне ревизорске институције,  истакао је да се потенцијал биомасе процењује на 3,448 милиона тен (тона еквивалената нафте) и у укупном потенцијалу обновљивих извора енергије (ОИЕ) учествује са 61 одсто.

„Од овог потенцијала највећи део чине потенцијал дрвне биомасе – 1,53 милиона тен и потенцијал пољопривредне биомасе – 1,67 милиона тен, док је потенцијал биоразградивог комуналног отпада процењен на 205 хиљада тен“, изјавио је др Пејовић.

Како је објаснио, од укупно расположивог потенцијала дрвне биомасе у 2012. години, у време израде Стратегије развоја енергетике, неискоришћен потенцијал је износио 0,509 милиона тен, односно око 33 одсто, док је неискоришћен потенцијал пољопривредне биомасе 1,637 милиона тен, односно 98 одсто укупног потенцијала.

Један од стратешких циљева, дефинисаних Стратегијом развоја енергетике Републике Србије до 2025. године, јесте повећање производње енергије из ОИЕ ради смањења увозне зависности и подизања енергетске безбедности, а стратешки правац деловања је, између осталог, замена коришћења фосилних горива (угља, мазута, лож-уља и природног гаса) за грејање.

Циљ ревизије, како је речено на конференцији за медије, био је да се испита да ли су надлежни субјекти ефикасно планирали и спроводили мере за коришћење потенцијала биомасе као обновљивог извора енергије у циљу заштите животне средине и дугорочног смањења зависности од увоза енергената.

Државни ревизори су утврдили да би ефикасније планирање, реализација и координација активности надлежних државних органа, органа аутономне покрајине и јединица локалне самоуправе, у циљу коришћења обновљивих извора енергије, довели до веће употребе биомасе уз рационалније трошење буџетских средстава.

„Планирање није било у довољној мери ефикасно јер нису припремљена и донета сва планска документа са дефинисаним мерама и активностима у циљу већег коришћења биомасе као обновљивог извора енергије у ревидираном периоду“, нагласио је Горан Мандић, државни ревизор.

Према његовим речима, реализација планираних активности за замену фосилних горива биомасом није остварена у довољној мери, што је довело до недовољне искоришћености потенцијала ОИЕ за производњу енергије.

Ефикаснија координација надлежних државних органа, органа аутономне покрајине и јединица локалне самоуправе у реализацији пројеката повећања коришћења биомасе, како је објаснио Мандић, довела би до рационалнијег трошења буџетских средстава.

„На име провизије на неповучена средства зајма за пројекте биомасе, из буџета Републике Србије исплаћено је преко 163 хиљаде евра, закључно са 2021. годином“, рекао је Мандић.

Он је додао и да пројекат изградње складишта биомасе у Општини Апатин није приведен намени ни после осам година од закључења Уговора о додели средстава Покрајинског секретаријата Општини Апатин.

„У питању је износ од 142,5 милиона динара. Покрајински секретаријат није спровео конкурс за доделу средстава за суфинансирање пројекта, а затим није спроводио адекватну контролу над реализацијом пројекта“, навео је Мандић и додао да су потрошена средства у укупном износу од 146 милиона динара, а пројекат није завршен.

Државна ревизорска институција је субјектима ревизије – Министарству рударства и енергетике, Покрајинском секретаријату за енергетику, грађевинарство и саобраћај АПВ и јединицама локалне самоуправе, од којих су субјекти ревизије: Град Бор, Град Пирот, Општина Рума и Општина Бајина Башта, дала одговарајуће препоруке у циљу ефикаснијег планирања и спровођења мера за коришћење потенцијала биомасе као обновљивог извора енергије.

Извештај о ревизији сврсисходности пословања "Управљање биомасом као обновљивим извором енергије" доступан је овде.