Најновије актуелности

24. 11. 2024.

Председник ДРИ др Душко Пејовић на седници Одбора за финансије представио Извештај о ревизији Завршног рачуна буџета Републике Србије за 2023. годину

Председник Државне ревизорске институције и генерални државни ревизор, др Душко Пејовић, представио је данас, на 18. седници Одбора за финансије, републички буџет и контролу трошења јавних средстава Народне скупштине, Извештај о ревизији Завршног рачуна буџета Републике Србије за 2023. годину.

18. 11. 2024.

Недостаци у систему интерних контрола код субјеката ревизије

Горанка Јовановић, овлашћенa државнa ревизорка, одржала је презентацију „Најчешћи недостаци у систему интерних контрола код субјеката ревизије“, на међународном семинару који је од 12. до 15. новембра на Златибору организовало Међународно удружење овлашћених интерних ревизора у јавном сектору, под називом „Степен развоја финансијског управљања и контроле и интерне ревизије у Републици Србији и региону“.

12. 11. 2024.

Представници ДРИ учесници радионице о праксама извештавања ради повећања утицаја ВРИ

Врховни државни ревизор у Сектору број 3, Жељко Mотић, и виши саветник за контролу квалитета, Милош Мандушић, учествовали су на радионици о праксама извештавања ради повећања утицаја врховних ревизорских институција (ВРИ) са темом „Боље писање извештаја“, одржаној од 7. до 8. новембра у Љубљани.

5. 11. 2024.

Одбор за финансије дао једногласну сагласност на Предлог финансијског плана ДРИ за 2025. годину

Председник Државне ревизорске институције (ДРИ) и генерални државни ревизор, др Душко Пејовић, представио је данас на седници Одбора за финансије, републички буџет и контролу трошења јавних средстава Народне скупштине Предлог финансијског плана Државне ревизорске институције за 2025. годину и пројекцијама за 2026. и 2027. годину.

 

24. 10. 2024.

Важност и значај рада интерне ревизије са становишта надлежности ДРИ

Горанка Јовановић, овлашћена државна ревизорка, одржала је презентацију под насловом „Препоруке Државне ревизорске институције указују на важност и значај рада интерне ревизије“, на семинару који је 24. и 25. октобра у Београду организовало Удружење овлашћених интерних ревизора у јавном сектору.



Већи обухват ревизије у јавним финансијама

Објављено: 29. 12. 2011.

Извештај о ревизији Нацрта закона о Завршном рачуну буџета за 2010. годину представљен Народној скупштини и грађанима Србије. У 2011. години Државна ревизорска институција, у односу на прошлу годину, повећала обухват ревизије 300 одсто.

Државна ревизорска институција представила је данас Народној скупштини и грађанима Србије извештај о ревизији Нацрта закона о Завршном рачуну буџета Републике Србије за 2010. годину, као и остале извештаје у области ревизије буџета и буџетских фондова, јавних предузећа, буџета локалних власти, затим организација обавезног социјалног осигурања и Народне банке Србије, дела који се односи на коришћење буџетских средстава за 2010. годину.
Државна ревизорска институција ове године, у односу на 2010. годину, је повећала обухват ревизије чак 300 одсто, односно са прошлогодишњих 11 субјеката ревизије тај број ове године повећан је на 47, нагласио је Радослав Сретеновић, председник Државне ревизорске институције.

Када је у питању попис нефинансијске, финансијске имовине и обавеза код укупно 47 ревидираних субјеката није извршен попис имовине, обавеза и потраживања у укупном износу од 517.841.422 хиљаде динара.

У поступку ревизије утврђено је да у књиговодственој евиденцији није евидентирано, нити је извршен попис 597 станова, гаража са 265 паркинг места, 43 локала, 1.989 хектара земљишта и других некретнина, рекао је Сретеновић.

Код десет субјеката ревизије више су исплаћене плате и накнаде запосленима у укупном износу од 5.377.422 хиљаде динара, супротно Закону о платама у државним органима и јавним службама.

Ревизијом правилности пословања и примене Закона о јавним набавкама утврђено је да су извршене набавке добара, услуга и радова, супротно Закону, у износу од 85.894.485 хиљада динара.

Ревизијом смо утврдили да није извршена уплата пореза и доприноса у износу од 1.643.569 хиљада динара и то код четири субјекта ревизије (јавна предузећа) у износу од 1.411.592 хиљаде динара и код једног субјекта (локална власт) у износу од 231.977 хиљада динара, истакао је Сретеновић. Он је додао да је необрачунат и неуплаћен порез на додату вредност код два субјекта ревизије (јавна предузећа) у износу од 4.660.548 хиљада динара.

Државна ревизорска институција је ревидираним субјектима укупно дала 466 препорука.

У складу са надлежностима Институције у току ове године, због постојања основане сумње да је извршен прекршај из Закона о буџетском систему, Закона о јавним набавкама и Закона о рачуноводству и ревизији поднето је укупно 18 захтева за покретање прекршајног поступка против 32 одговорна лица. Такође, надлежним тужилаштвима је поднето пет пријава за привредни преступ против девет одговорних лица због непримењивања рачуноводствених стандарда из Закона о рачуноводству и ревизији и непоштовања Закона о платном промету и Уредбе о начину и контроли обрачуна исплате зарада у јавним предузећима.

Почетком наредне године поднећемо 43 захтева за прекршај, као и шест пријава за привредне преступе. На основу информација којима располажемо за сада су све пријаве процесуиране и поднети оптужни предлози, нагласио је Сретеновић. По његовим речима, због постојања основане сумње да је извршено кривично дело из Закона о кривичном поступку против одговорних лица у правним лицима поднете су две пријаве због несавесног рада у привреди и једна пријава против више лица због злоупотребе службеног положаја и прибављања користи другим лицима.

У току је прикупљање доказа и врше се одређене провере на подношењу нових кривичних пријава, рекао је Сретеновић.

Државна ревизорска институција током извођења ревизије изразила је 47 мишљења. Код два субјекта ревизије изражено је позитивно мишљење, код 40 субјеката изражено је мишљење са резервом и код пет субјеката ревизије није изражено мишљење.

За отклањање неправилности ревидираним субјектима је дат рок од 45 до 90 дана, у зависности од величине субјекта и времена потребног за достављање одазивног мишљења, поручио је Сретеновић.