Најновије актуелности

2. 6. 2025.

Извештај о раду ДРИ за 2024. годину представљен члановима Одбора за финансије

Марија Обреновић, в. ф. председника Савета и генералног државног ревизора Државне ревизорске институције (ДРИ), представила је данас члановима Одбора за финансије, републички буџет и контролу трошења јавних средстава Народне скупштине Извештај о раду ДРИ за 2024. годину.

27. 5. 2025.

Србија добар пример у спровођењу родно одговорног буџетирања

„Србија представља пример добре европске праксе у спровођењу родно одговорног буџетирања као једног од кључних аспеката политике родне равнопрaвности које Европска унија подстиче и подржава“, рекла је данас Марија Обреновић, в. ф. председника Савета и генералног државног ревизора Државне ревизорске институције (ДРИ).

22. 5. 2025.

Представници ДРИ учесници састанка ЕУРОСАИ Радне групе за ревизију средстава додељених за непогоде и катастрофе

Делегација Државне ревизорске институције (ДРИ) на челу са в. ф. председника Савета и генералног државног ревизора, Маријом Обреновић, учествовала је од 19. до 21. маја на 11. годишњем састанку ЕУРОСАИ Радне групе за ревизију средстава додељених за непогоде и катастрофе одржаном у Риму.

21. 5. 2025.

Одржана обука о родно одговорном буџетирању

Део запослених у Државној ревизорској институцији (ДРИ) учествовао је данас на обуци под називом „Јачање капацитета ДРИ у надзору над применом родно одговорног буџетирања (РОБ-а) у процесу планирања и извештавања о буџету“.

15. 5. 2025.

ДРИ започела ревизије код седам здравствених установа

Државна ревизорска институција је започела ревизије финансијских извештаја и правилности пословања код седам здравствених установа.

 



Завршена радионица о ревизији завршног рачуна буџета и консолидованих финансијских извештаја

Објављено: 2. 12. 2011.

Радослав Сретеновић, председник Државне ревизорске институције, отварајући радионицу посвећену ревизији завршног рачуна буџета и консолидованих финансијских извештаја нагласио је да планирање ревизије, процена ризика, утврђивање материјалности, узорковање, примена ISSAI стандарда, контрола квалитета, као и формирање мишљења и извештавање је нарочито значајно за рад врховних ревизорских институција. Такође, важну улогу у процесу ревизије има и успостављање интерне контроле и интерне ревизије. Међутим, ревидирани субјекти у нашој земљи у највећем броју нису у потпуности успоставили интерну контролу и интерну ревизију и не можемо користити њихове резултате рада, закључио је Сретеновић.

У уводном делу дводневне радионице у Палати „Србија“, којој су присуствовали представници врховних ревизорских институција Хрватске, Босне и Херцеговине, Македоније, Турске, Црне Горе и Србије, односно држава кандидата и потенцијалних кандидата за придруживање ЕУ, говорио је и Срђан Мајсторовић, заменик директора Канцеларије за европске интеграције Владе Републике Србије. Он је истакао значај теме радионице с обзиром на тренутну кризу јавних финансија широм света. За државе кандидате и потенцијалне кандидате на њиховом путу ка чланству у ЕУ биће неопходно не само да ускладе своје законодавство са стандардима ЕУ у области ревизије, већ ће посебна пажња бити усмерена на адекватну примену прописа у пракси, рекао је Мајсторовић. Он је подсетио да је у недавно објављеном мишљењу о захтеву Републике Србије за чланство у ЕУ, Европска комисија констатовала да се екстерна ревизија у Србији налази у раној фази развоја. Контрола трошења јавних средстава има велики значај за грађане и државу у процесу приступања ЕУ. Један од највећих изазова за све државе у овом процесу је борба за успостављање модерне и одговорне државе. Зато је улога ревизорских институција у контроли извршења буџета, као и у поступку јавних набавки изузетно важна, оценио је Мајсторовић. По његовим речима, адекватном контролом и спровођењем надлежности у области контроле јавних финансија, Државна ревизорска институција је у прилици да грађанима приближи основну идеју процеса приступања Србије ЕУ. А то је да се преузмањем одређених правила и стандарда створе услови за модерније, транспарентније и ефикасније управљање државом, поручио је Мајсторовић.

Представницима државних ревизорских институција, односно чланицама Мреже врховних ревизорских институција држава кандидата и потенцијалних кандидата за приступање ЕУ и Европског ревизорског суда обратио се и Арјен Лок, помоћник директора Евопског ревизорског суда. Он је нагласио да је размена искуства битна за развој квалитета ревизије. Виши саветник за ревизију и финансијску контролу у Сигми, Улрика Клингенстиерна, нагласила је значај размене искустава о следећим елементима ревизије - оцена ризика од материјално погрешног исказивања, материјалност у планирању и вршењу ревизије, ревизијско узорковање и формирање мишљења и извештавање о финансијским извештајима. О овим елементима ревизије, односно Међународним стандардима врховних ревизорских институција (ISSAI) говорио је и Колин Мејнард, стручњак Сигме.

Тонис Сар, директор Националне канцеларије за ревизију Естоније представио је ревизију финансијских извештаја и буџетских рачуна у овој земљи. По његовим речима, приликом успостављања и спровођења стандарда ревизије, потребно је више пажње посветити разликама између ревизије у јавном и приватном сектору. Драгош Будулак, из Румунског рачунског суда и копредседавајући Заједничке радне рупе за ревизијске активности говорио је о релевантним Међународним стандардима врховних ревизорских институција за ревизију буџетских рачуна. Радионица о ревизија завршног рачуна буџета и консолидованих финансијских извештаја је прва активност након састанка у Истанбулу на ком су се челници врховних ревизорских институција држава кандидата и потенцијалних кандидата за придруживање ЕУ састали како би донели одлуку о заједничким циљевима њихових институција током припреме да постану врховне ревизорске институције државе чланице ЕУ.

На овој радионици размењена су практична искуства, изнете су нове идеје у оцени ризика од материјално погрешног исказивања, конструктивне дискусије о материјалности у планирању и вршењу ревизије, ревизијском узорковању и формирању мишљења и извештавања о финансијским извештајима. Учесници су се сагласили да ће конструктивни закључци по наведеним питањима унапредити институционалне праксе врховних ревизорских институција.