Најновије актуелности

21. 3. 2025.

ДРИ објавила Регистар препорука за 2023. годину

Државна ревизорска институција (ДРИ) дала је субјектима ревизије 3.343 препоруке у ревизијама спроведеним у 2023. години, показује Регистар препорука за 2023. годину објављен на сајту ДРИ. Највише препорука дато је у комбинованим ревизијама финансијских извештаја и правилности пословања – 1.054, ревизијама финансијских извештаја – 977, затим у ревизијама правилности пословања – 894, у ревизијама сврсисходности пословања – 267, док је у ревизијама правилности и сврсисходности пословања дата 151 препорука.

20. 3. 2025.

ДРИ добила признање Савеза рачуновођа и ревизора Србије

Поводом обележавања јубилеја – 70 година рада и постојања, на свечаној седници Скупштине Савеза рачуновођа и ревизора Србије (СРРС), др Перо Шкобић, генерални  секретар СРРС, доделио је признање Државној ревизорској  институцији.

 

18. 3. 2025.

Представнице ДРИ учеснице мултилатералног састанка у Валети

Љиљана Димитријевић, чланица Савета и Ива Василић Миљић, начелница Службе за међународну сарадњу и односе са јавношћу, учествовале су на мултилатералном састанку председника Врховних ревизорских институција (ВРИ) Малте, Пољске, Северне Македоније и Србије одржаном 18. марта у Валети.

12. 3. 2025.

Представљање матрица и планова рада за ревизије сврсисходности пословања и ревизије правилности и сврсисходности пословања за 2025. годину

Вође тимова за ревизије сврсисходности пословања и ревизије правилности и сврсисходности пословања представиле су 4, 11. и 12. марта в. ф. председника Државне ревизорске институције, Марији Обреновић, чланицама Савета, врховним државним ревизорима, секретару Институције и присутним члановима тимова који спроводе ове врсте ревизија, матрице и планове рада за ревизије обухваћене Програмом ревизије ДРИ за 2025. годину.

25. 2. 2025.

Важност и значај рада интерне ревизије са становишта ДРИ

Марија Обреновић, вршилац функције председника Државне ревизорске институције (ДРИ) и Горанка Јовановић, овлашћени државни ревизор, учествовале су на догађају који је данас у Београду организовало Удружења интерних ревизора Србије (УИРС) под називом „Интерна ревизија у јавном сектору Републике Србије“.



Завршена Регионална конференција државних ревизорских институција

Објављено: 14. 10. 2011.

Председник Рачунског суда Словеније, Игор Шолтес, говорећи током другог, завршног дана Регионалне конференције државних ревизорских институција нагласио је да је неопходно да врховне ревизорске институције сарађују са полицијом, судовима и тужилаштвом, јер у супротном, биће обезвређен рад ревизора. Он је на скупу коме су присуствовали државни ревизори из Босне и Херцеговине, Хрватске, Словеније, Црне Горе, Македоније и Србије истакао да је циљ ревизорских институција остварен ако суд донесе пресуду, ма каква она била. Када би ревизорске институције могле да кажњавају, онда би оне биле држава у држави, а то не би било добро, рекао је Шолтес. Он је говорио и о независности врховних ревизорских институција, њиховој превентивној улози, као и о контроли јавних набавки.

Томаж Весел, први заменик председника Рачунског суда Словеније говорио је о значају усвајања стратегије за развој врховних ревизорских институција. По његовом мишљењу, није потребно постављати питање да ли је неопходно имати стратегију или не, већ у ком тренутку развоја институције би је требало направити и за који период. Разматрајући однос ДРИ и медија, Весел је нагласио да су ове институције међу најзначајнијима за медије. Пошто су ревизорски извештаји предуги, за медије правимо краће верзије, рекао је Весел. Он је додао да врховне ревизорске институције могу променити јавно мишљење, и то како о јавној управи , тако и о самој институцији.

Врховни државни ревизор у Сектору за ревизију буџета локалне самоуправе Државне ревизорске институције Србије Гордана Тишма рекла је да су тренутно у поступку 11 ревизија локалне самоуправе, као и да су три велике ревизије у завршној фази. То значи да ћемо до краја године урадити 14 ревизија, што је око 60 одсто свих средстава којима располажу локалне самоуправе у Србији, казала је Тишма. Она је нагласила да су највећи проблеми ревизије локалних самоуправа јавне набавке и то у свим фазама. Међу критеријумима за избор субјеката ревизије у 2011. години, Тишма је навела висину остварених расхода у 2009. години, масу исплаћених зарада, број запослених. По њеним речима, у 2009. години укупан буџет свих јединица локалне самоуправе у Србији износио је око 252 милијарде динара.
О ревизији јавних предузећа говорио је Маринко Вранковић, овлашћени државни ревизор ДРИ. По његовим речима, највећи губиташи у 2010. години били су Железница Србије са 17 милијарди динара, Путеви Србије са 4,1 милијадру динара, Јат Airways са 2,5 милијарде динара. Предузећа која су пословала са добитком у прошлој години су Телеком, Пошта и Аеродром. Највеће јавно предузеће у Републици Србији, по речима Вранковића, је Електро-привреда Србије. Овог привредног џина карактерише неповољно финансијско стање, недостатак сопствених средстава за инвестиције, проблем са одређивањем цена, као и дилема да ли у овом предузећу треба урадити корпоратизацију или приватизацију. У раду конференције учествовао је и члан Одбора за финансије Скупштине Србије Радојко Обрадовић.
Председник Државнe ревизорскe институцијe Републике Србије Радослав Сретеновић захвалио се свим учесницима конференције на конструктивном раду, а члановима Савета Институције, овлашћеним државним ревизорима и државним ревизорима, канцеларији председника Институције, запосленима у ДРИ и координатору УНДП пројекта на подршци при организацији догађаја. Он је изразио задовољство због доброг одзива гостију и ефикасности у раду конференције и изразио наду да ће сличан догађај ускоро бити организован у некој од земаља у региону.

Учесници дводневне конференције похвалили су Државну ревизорску институцију Републике Србије, на челу са председником Радославом Сретеновићем, због добре организације догађаја који им је омогућио да са колегама размене драгоцено искуство и знање.
Када су у питању закључци, договорено је да их, најпре, ДРИ Републике Србије у форми предлога пошаље свим учесницима, а након тога да сви коментари буду обједињени и да онда поново буду послати на усаглашавање.