cyr

Томаж Весел, први заменик председника Рачунског суда Словеније говорио је о значају усвајања стратегије за развој врховних ревизорских институција. По његовом мишљењу, није потребно постављати питање да ли је неопходно имати стратегију или не, већ у ком тренутку развоја институције би је требало направити и за који период. Разматрајући однос ДРИ и медија, Весел је нагласио да су ове институције међу најзначајнијима за медије. Пошто су ревизорски извештаји предуги, за медије правимо краће верзије, рекао је Весел. Он је додао да врховне ревизорске институције могу променити јавно мишљење, и то како о јавној управи , тако и о самој институцији.

Врховни државни ревизор у Сектору за ревизију буџета локалне самоуправе Државне ревизорске институције Србије Гордана Тишма рекла је да су тренутно у поступку 11 ревизија локалне самоуправе, као и да су три велике ревизије у завршној фази. То значи да ћемо до краја године урадити 14 ревизија, што је око 60 одсто свих средстава којима располажу локалне самоуправе у Србији, казала је Тишма. Она је нагласила да су највећи проблеми ревизије локалних самоуправа јавне набавке и то у свим фазама. Међу критеријумима за избор субјеката ревизије у 2011. години, Тишма је навела висину остварених расхода у 2009. години, масу исплаћених зарада, број запослених. По њеним речима, у 2009. години укупан буџет свих јединица локалне самоуправе у Србији износио је око 252 милијарде динара.
О ревизији јавних предузећа говорио је Маринко Вранковић, овлашћени државни ревизор ДРИ. По његовим речима, највећи губиташи у 2010. години били су Железница Србије са 17 милијарди динара, Путеви Србије са 4,1 милијадру динара, Јат Airways са 2,5 милијарде динара. Предузећа која су пословала са добитком у прошлој години су Телеком, Пошта и Аеродром. Највеће јавно предузеће у Републици Србији, по речима Вранковића, је Електро-привреда Србије. Овог привредног џина карактерише неповољно финансијско стање, недостатак сопствених средстава за инвестиције, проблем са одређивањем цена, као и дилема да ли у овом предузећу треба урадити корпоратизацију или приватизацију. У раду конференције учествовао је и члан Одбора за финансије Скупштине Србије Радојко Обрадовић.
Председник Државнe ревизорскe институцијe Републике Србије Радослав Сретеновић захвалио се свим учесницима конференције на конструктивном раду, а члановима Савета Институције, овлашћеним државним ревизорима и државним ревизорима, канцеларији председника Институције, запосленима у ДРИ и координатору УНДП пројекта на подршци при организацији догађаја. Он је изразио задовољство због доброг одзива гостију и ефикасности у раду конференције и изразио наду да ће сличан догађај ускоро бити организован у некој од земаља у региону.

Учесници дводневне конференције похвалили су Државну ревизорску институцију Републике Србије, на челу са председником Радославом Сретеновићем, због добре организације догађаја који им је омогућио да са колегама размене драгоцено искуство и знање.
Када су у питању закључци, договорено је да их, најпре, ДРИ Републике Србије у форми предлога пошаље свим учесницима, а након тога да сви коментари буду обједињени и да онда поново буду послати на усаглашавање.