cyr

Др Пејовић представио Извештај о раду ДРИ за 2023. годину члановима Одбора за финансије, републички буџет и контролу трошења јавних средстава

Др Душко Пејовић, председник Државне ревизорске институције (ДРИ) и генерални државни ревизор, је дана 25. јуна 2024. године у Народној Скупштини Републике Србије, представио члановима Одбора за финансије, републички буџет и контролу трошења јавних средстава, Извештај о раду ДРИ за 2023. годину.

На седници Одбора за финансије, др Пејовић је посебно истакао значајне ефекте рада ДРИ у 2023. години  остварене поступањем субјеката ревизије по датим препорукама ДРИ од преко 247 милијарди динара које се односе на евидентирање имовине и обавеза, као и финансијске ефекте у виду уштеда и повећања прихода у износу од најмање 650 милиона динара. Значајни ефекти за грађане Републике Србије јесу и повећање броја деце која су добила услугу личног пратиоца  2023. године, у односу на 2021. годину, за 32 одсто (Град Београд и Град Крагујевац). Други ефекти на које је указао, а који су настали поступањем субјеката ревизије по датим препорукама су: доношење једног закона, измена и допуна одредби три закона, доношење две стратегије, пет акционих планова, осам уредби и 40 правилника.

ДРИ је током 2023. године објавила укупно 582 ревизорска производа, и то 304 извештаја о ревизији и 278 послеревизионих извештаја. У оквиру 304 извештаја о ревизији, израђено је 77 извештаја о ревизији финансијских извештаја, 87 извештаја о ревизији правилности пословања, 62 извештаја о комбинованој ревизији финансијских извештаја и правилности пословања, 18 извештаја о комбинованој ревизији правилности и сврсисходности пословања, 19 извештаја о ревизији сврсисходности пословања и 41 извештај о ревизији одазивних извештаја.

„Ако број од 304 извештаја упоредимо са бројем извештаја  из претходних година, долазимо до податка да је у 2023. години у односу на 2018. годину, број објављених извештаја повећан  за 38 одсто, број ревидираних субјеката за 43 одсто, док је број запослених у ДРИ повећан за свега три одсто, рекао је др Пејовић и додао да то представља резултате промена у начину спровођења ревизија у односу на претходни период.

Када је реч о израженим ревизорским мишљењима, која се дају за ревизије финансијских извештаја и ревизије правилности пословања, ДРИ је дала укупно 201 мишљење, и то: 31 позитивно мишљење (15 одсто), 142 мишљења са резервом (71 одсто), 26 негативних мишљења (13 одсто) и два уздржавања од давања мишљења (један одсто). Такође, ДРИ је извршила 41 ревизију одазивних извештаја и у том поступку утврдила 18 кршења обавезе доброг пословања и три тежа кршења обавезе доброг пословања. За теже кршење обавезе доброг пословања, у складу са Законом о ДРИ, генерални државни ревизор је о томе обавестио Народну скупштину и јавност и покренуо захтев за смену одговорног лица.

Државни ревизори утврдили су у 2023. години грешке и неправилности и то: припремне радње за састављање финансијских извештаја у износу од 595,04 милијарди динара, неправилности у пословању у вези са исказаним подацима у износу од 20,11 милијарди динара и погрешно исказани подаци у финансијским извештајима у износу од 473,38 милијарди динара.           

Највеће неправилности, према речима др Пејовића, и даље су у области јавних набавки.

„У току 2023. године, ревидирали смо јавне набавке спроведене у периоду од две претходне године (2021. и 2022. године) код 88 субјеката ревизије, у износу од 74,39 милијарди динара. Утврдили смо неправилности у износу од 13,16 милијарди динара, што значи да је у 17,68 одсто ревидираних јавних набавки утврђена нека врста неправилности“, поручио је др Пејовић и додао да је у ревидираном периоду сваки пети динар у јавним набавкама потрошен уз одређене неправилности у свим фазама јавних набавки.

„Примећене су највеће неправилности у планирању јавних набавки, истраживању тржишта и евидентирању тог истраживања у документацији“, закључио је др Пејовић.

ДРИ је у 2023. години субјектима ревизије дала 3.343 препоруке, а највећи број препорука дат је у областима где има највише откривених неправилности или несврсисходности. Закон о ДРИ обавезује субјекта ревизије да отклони утврђену неправилност или несврсисходност и тиме изврши препоруку ДРИ.

Од укупног броја препорука, 39 одсто су препоруке првог приоритета (односе се на неправилности или несврсисходности које су субјекти ревизије дужни да отклоне у року до 90 дана од дана уручења Извештаја о ревизији), 54 одсто су препоруке другог приоритета (односе се на неправилности или несврсисходности које су субјекти ревизије дужни да отклоне у року до годину дана), а седам одсто су препоруке трећег приоритета (односе се на неправилности или несврсисходности које су субјекти ревизије дужни да отклоне у року до три године). Др Пејовић је истакао да проценат извршења препорука првог приоритета износи 92 одсто, док проценат извршења препорука другог приоритета износи 78 одсто. Извршење препорука трећег приоритета биће анализирано истеком трогодишњег периода у којем су субјекти ревизије су дужни да отклоне утврђене неправилности односно несврсисходности.

ДРИ је у 2023. години поднела 144 пријаве против 417 одговорних лица и то: 88 захтева за покретање прекршајног поступка, 42 пријаве за привредни преступ и 14 кривичних пријава. Такође, поднето је 119 информација тужилаштвима, правобранилаштвима и другим надлежним органима.

Након расправе, чланови Одбора за финансије, републички буџет и контролу трошења јавних средстава усвојили су Извештај о раду ДРИ за 2023. годину са Предлогом закључка, који упућују Народној скупштини на разматрање и усвајање.

Снимак седнице Одбора за финансије, републички буџет и контролу трошења јавних средстава можете погледати овде.

Поделите